Џипови излазе из моде

Велики, луксузни – и веома профитабилни! То је, до недавно, био опис категорије аутомобила који су називани скраћеницом СУВ (Sport Utility Vehicles у оригиналу, или „спортска утилитарна возила” у преводу). А иза овог компликованог имена је луксузни џип, који је понегде статусни симбол не баш омиљеног еснафа, док је другде доказ легално стечене финансијске моћи.

Нема данас иоле озбиљнијег произвођача аутомобила, било да су амерички, европски или азијски, без понуде у овој категорији,. Разлог је једноставан: тражени су, а пошто су скупи, доносе највећу зараду.

Тако је бар било до овогодишњег поскупљења нафте, па тиме и њених деривата. Пошто су џипови тешки, неопходни су им снажни мотори, што је формула за високу потрошњу, без обзира на све електронске и друге контроле које се у њих уграђују. Ко је могао да одброји на десетине хиљада евра за погон на сва четири точка, није много марио за који литар више бензина – све док често свраћање на бензинске пумпе није почело да озбиљнији празни личне (или корпоративне) буџете.

Нето резултат је – да су ове године џипови почели да бивају све мање популарни. Пад тражње за њима један је од главних разлога за управо обелодањене не баш веселе резултате у другом кварталу већине великих произвођача. Као и ранијих година, најлошије су прошле перјанице америчке ауто-индустрије.

ЏЕНЕРАЛ МОТОРС: МАЊАК ОД 15 МИЛИЈАРДИ

Највећи амерички и (још) највећи светски произвођач аутомобила, Џенерал моторс је тако објавио губитак од 15,54 милијарди долара, наводећи као разлог за тако велику цифру (која ипак није најгора у његовој стогодишњој историји – највећи квартални дефицит од 39 милијарди долара имао је прошле године) промену укуса купаца, њихово бежање од џипова и камионета и окретање ка мањим и штедљивијим возилима.

Последица ће бити нова отпуштања ради кресања трошкова: отказе и отпремнине очекује укупно 6,400 запослених.

Предвиђено је затварање четири погона за производњу СУВ, а наговештена је и продаја фабрике која производи чувене ”хамере”, џипове које радо користе војска, полиција – и криминалци.

Џи-Ем је иначе боље прошао у Европи, где су му брендови ”опел” и ”воксал” (у Британији), који су нове моделе (”инсигнија”) избацили са редизајнираним логотипима, као ”симболу свеобухватнијих промена”.

ФОРД: ПРОМЕНА СТРАТЕГИЈЕ

Други по по величини амерички произвођач са глобалним дометом, Форд, саопштио је да је у другом кварталу остао без девет милијарди долара, наводећи за то исте разлоге као и Џи-Ем: промену укуса купаца и окретање мањим возилима. То ће утицати и на промену производне стратегије Фордових фабрика, пре свега оних на америчком тлу. „Ми стварамо нови Форд, чији ће темељи бити мали, економични аутомобили који ће поставити нове стандарде квалитета”, изјавио је Марк Филдс, шеф северноамеричких операција.

Форд је иначе објавио и процену да ће ове године у Америци бити продато само око 14 милиона возила свих марки, што је најнижа цифра у последњих десет година.

ТОЈОТА: КРЕСАЊА НЕ САМО У АМЕРИЦИ

Највећи јапански произвођач (са амбицијом да ове године постане и највећи светски), Тојота, није имала кварталне губитке, али је зато принуђена да своје планове продаје за ову годину ревидира на ниже. За само 3,5 одсто додуше (350.000 возила). Очекивања су међутим да ће укупна овогодишња продаја бити већа од лањске, али не за првобитно најављиваних пет одсто, већ само за један и по проценат.

Као разлог се наводе проблеми пре свега на америчком тржишту, али не само на њему. Због тога се најављује да би овогодишњи профит могао да буде чак и до 40 одсто мањи од првобитно планираног.

Упркос свему, Тојота очекује да ове године коначно претекне Џенерал моторс и постане светски број један, што јој прошле године није успело за сам неколико хиљада возила.

ФОЛКСВАГЕН: РАСТ ПРОФИТА

Највећи европски произвођач (и четврти светски), Фолксваген, остварио је међутим добре резултате у другом кварталу: профит му је порастао за 22 одсто и износио 2,12 милијарди евра, што је за око 300 милиона више од очекиваног. То је, како се објашњава, резултат систематског кресања трошкова и повећавања продуктивности.

У Фолксвагену иначе очекују промену власника: командне позиције би у догледно време могао да преузме Порше, који тренутно има 31 одсто удела у капиталу, а недавно је добио сагласност Европске комисије да преиузме комплетну контролу над овим концерном, чији су главни погони, поред Немачке, још и у Чешкој (Шкода) и Шпанији (Сеат).

ПЕЖО И ФИЈАТ: ПРИЈАТНА ИЗНЕНАЂЕЊА

Француска групација Пежо Ситроен изненадила је тржиште испуњавањем својих планова, иако се очекивало да ће, због прилика на тржишту, доћи до редукција. Оперативни приходи у другом кварталу су порасли за 32 одсто, што је пре свега резултат ригорозног кресања трошкова. Пежо је смањио производне капацитете и отпустио 10.000 радника од 2007, што је донело уштеде од 680 милиона евра.

Из групације су међутим стигла упозорења да би укупна потражња на европском тржишту ове године могла да буде мања за око четири одсто, пре свега у сегменту великих џипова, чија је продаја у мају опала за 18,3 одсто.

Раст профита, и то за чак 19,6 одсто у другом кварталу, објавио је и Фијат, који је недавно био у вестима због привременог затварања неких фабрика (док ми помно пратимо реализацију договора са Заставом). Фијатов квартални профит је износио 1,13 милијарди евра – више него довољно за планирану инвестицију у Крагујевцу.