Нуклеарна електрана као ратни талац

Од петка траје гранатирање запорошке нуклеарне електране и исто толико међусобне оптужбе зараћених страна за нападе. У међувремену је дошло и до прекида напајања електричном енергијом, па је један блок „испао” из мреже. Од јуче су руске снаге појачале противваздухопловну одбрану централе, а шеф администрације Јевгениј Балицки тврди да након што су украјинске снаге гранатирале и оштетиле далеководе – сада запорошка централа ради нормално, а енергетски блокови су безбедни.

Поставља се једноставно питање: коме је потребна нуклеарна катастрофа у Запорожју? Ако се зна да Руси држе под контролом ту област и саму електрану, онда је и одговор јасан и недвосмислен. Ипак, Кијев тврди да запорошку електрану гранатира руска војска. Генерални секретар УН Антонио Гутерес сарађује с Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА) на организовању посете инспектора агенције електрани да се процени у каквом је стању. Украјинска страна захтева да Руси уклоне ПВО системе.

У међувремену, Кијев се тврдоглаво држи верзије да сама руска војска гранатира нуклеарну електрану, а украјински председник Володимир Зеленски је у недељу позвао на оштрији одговор на руски „нуклеарни терор”. Украјински дипломата Олександар Шчерба рекао је у понедељак да је Зеленски разговарао о санкцијама против руског нуклеарног сектора са шефом Европског савета Шарлом Мишелом, пише „Комерсант”.

Руски стручњаци не сматрају случајношћу да се следеће гранатирање нуклеарке практично поклопило са дипломатском акцијом Зеленског против Русије. „Постоје систематски напади у одређено време. Они имају интегрисан приступ, као и сви рационални менаџери”, указује заменик Државне думе Михаил Дељагин.

И у овом случају Вашингтон заступа верзију Кијева: портпаролка Беле куће Карин Жан Пјер позива Руску Федерацију да прекине сва непријатељства у вези с нуклеарним објектима и препусти контролу над електраном Украјини. С друге стране, Москва позива западне партнере Кијева да искористе свој утицај како би се окончало гранатирање нуклеарне електране. Једино што је, за сада, утешно јесте да нема знакова повећања радиоактивности.

У руским медијима могуће је дефинисати два циља украјинских напада на електрану. Приписивањем напада руској страни изазива се револт у Европи, која је једна врста таоца у овом случају. С друге стране, нападима се жели изазвати паника међу становницима Запорожја и да се они натерају да напусте део области коју су преузеле руске снаге. А у Запорошкој области је објављена намера да се одржи референдум о придруживању Русији. Ако нема становништва, Кијев може да тврди да гласање није ни одржано или да је нелегитимно. Званични Кијев ће то ионако тврдити, али ће у овом случају моћи да поткрепи своје тврдње стварним сликама о масовном исељавању становништва.