Уторак, 27.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сарајево стрепи од Шмитовог „попуштања Хрватима”

У септембру истиче рок који је супервизор дао вођама ФБиХ за договор о Изборном закону па се спекулише да се спрема ново наметање које би могло више да задовољи Хрвате
Хрватска јавност у БиХ очекује интервенцију ОХР-а: Кристијан Шмит (Фото ОХР)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Шмит тражи било какав изговор за наметање етничке дискриминације”, оцена је хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића. Кристијан Шмит је пре петнаестак дана вођама Бошњака и Хрвата оставио рок од шест недеља да сами покушају да реше измене Изборног закона.

Такозвани политички сет изборне реформе се у првом реду односи на решавање начина избора делегата у Дом народа Федерације БиХ, као и овлашћења која треба да има тело задужено да штити виталне националне интересе сваког конститутивног народа у том ентитету.

Сем тога, потребно је решити и начин избора у Председништво БиХ, јер се Хрвати жале да им други народ бира представнике захваљујући бројчаној предности.

Политички аналитичар и новинар „Вечерњег листа” Зоран Крешић сматра да разговора о изборној реформи у домаћој режији неће ни бити.

„Националне тензије су подигнуте до те мере да договор није реалан. Напротив, сваки одлазак на разговор би се сматрао издајом”, каже Крешић за „Политику”.

Он констатује како договори и компромиси нису „исплативи” у држави у којој се политика гради на страху, мржњи према другоме и сталним потенцирањем „издаја” унутар властитих редова.

„То сведочи о стању замрзнутог конфликта који, како се чини, само чека погодан тренутак за ’реализацију’”, навео је Крешић.

Он каже да је посебно забрињавајући ниво национализма и мржње која се пласира из политичког Сарајева.

„Сетимо се изјаве једног од протестаната испред ОХР-а како сви Хрвати (из БиХ) могу стати у два железничка вагона. Кад погледамо листе за изборе из којих се попуњава Дом народа јасно нам је да су се бошњачке странке спремиле да избаце Хрвате из власти. То води стварању бошњачке државице. Последња шанса како би се спречила нова тешка криза јесте интервенција високог представника и верујем да ће је искористити”, каже Крешић.

Али, Жељко Комшић брине да се Дом народа ФБиХ „настоји испоручити Загребу”. Наводно, Шмит има подршку Америке и Британије да реши овај проблем, а и амбасада Израела у Тирани (надлежна за БиХ) је пре неки дан подржала „легитимно представљање” као пожељан модел реформе. Потом се умешао и Иран, јер је стао на страну бошњачких позиција. Како су известили хрватски медији, амбасада Ирана у БиХ и амбасадор Израела у Хрватској јуче су разменили тешке речи преко друштвених мрежа због актуелних расправа о изменама изборног закона у БиХ. „Ционистички режим апартхејда није квалификован да коментарише политичку судбину БиХ”, навели су из иранске амбасаде.

Како су јавили медији, из Тел Авива и амбасаде у Тирани на ирански твит још није стигао одговор, али се огласио израелски амбасадор у Загребу Илан Мор, који пита да ли је „смешни и опасни Мула из Техерана” уопште позван да суди о било чему.

Ни сарајевски медији нису оптимистични у погледу могућности да политичари сами дођу до компромисног решења, а у јавности нису примећени ни покушаји или иницијативе да се о томе разговара и постигне договор пре рока који је задао Шмит, који истиче за око четири недеље. Портал „Кликс” претпоставља да је прилично извесно да ће, уколико Шмит наметне политичке сегменте Изборног закона, оне ићи у правцу раније објављеног предлога, што су решења која су изазвала огромно незадовољство партија чије је седиште у Сарајеву. Бошњачке странке су због бриге да Шмит намерава удовољити Хрватима организовале протесте и најавили нове уколико за тим буде потребе.

Да су позиције удаљене и да се две стране слабо чују може се претпоставити и из изјаве Бакира Изетбеговића који мисли да би Хрвати из БиХ, када би живели у Хрватској, добили мање од десетине одсто власти, за разлику од БиХ где „добију трећину”.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Бошњаци највише подсећају на Србе с краја осамдесетих година прошлог века. Не могу или не желе да схвате да други народи не желе да живе с њима.
Milan K.
A kada bi Bošnjaci živeli u Turskoj koliki bi oni dobili procenat vlasti? Za mene su uzrok svih problema u Bosni, Bošnjaci. Jednostavno su ne tolerantni prema drugima i ekstemni su. Dovode sve u stanje ili-ili. Da samo delić svoje ogromne energije koju poseduju ulože u dobrobit cele zajednice, ja sam siguran da bi ta zemlja blistala.
Muhamed
Isto koliko srbi trebaju da imaju u BIH
Галилео Галилеи
Kakva predstava.Čak i muslimani strepe od svog sponzora.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.