Sreda, 05.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sarajevo strepi od Šmitovog „popuštanja Hrvatima”

U septembru ističe rok koji je supervizor dao vođama FBiH za dogovor o Izbornom zakonu pa se spekuliše da se sprema novo nametanje koje bi moglo više da zadovolji Hrvate
Хрватска јавност у БиХ очекује интервенцију ОХР-а: Кристијан Шмит (Фото ОХР)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Šmit traži bilo kakav izgovor za nametanje etničke diskriminacije”, ocena je hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića. Kristijan Šmit je pre petnaestak dana vođama Bošnjaka i Hrvata ostavio rok od šest nedelja da sami pokušaju da reše izmene Izbornog zakona.

Takozvani politički set izborne reforme se u prvom redu odnosi na rešavanje načina izbora delegata u Dom naroda Federacije BiH, kao i ovlašćenja koja treba da ima telo zaduženo da štiti vitalne nacionalne interese svakog konstitutivnog naroda u tom entitetu.

Sem toga, potrebno je rešiti i način izbora u Predsedništvo BiH, jer se Hrvati žale da im drugi narod bira predstavnike zahvaljujući brojčanoj prednosti.

Politički analitičar i novinar „Večernjeg lista” Zoran Krešić smatra da razgovora o izbornoj reformi u domaćoj režiji neće ni biti.

„Nacionalne tenzije su podignute do te mere da dogovor nije realan. Naprotiv, svaki odlazak na razgovor bi se smatrao izdajom”, kaže Krešić za „Politiku”.

On konstatuje kako dogovori i kompromisi nisu „isplativi” u državi u kojoj se politika gradi na strahu, mržnji prema drugome i stalnim potenciranjem „izdaja” unutar vlastitih redova.

„To svedoči o stanju zamrznutog konflikta koji, kako se čini, samo čeka pogodan trenutak za ’realizaciju’”, naveo je Krešić.

On kaže da je posebno zabrinjavajući nivo nacionalizma i mržnje koja se plasira iz političkog Sarajeva.

„Setimo se izjave jednog od protestanata ispred OHR-a kako svi Hrvati (iz BiH) mogu stati u dva železnička vagona. Kad pogledamo liste za izbore iz kojih se popunjava Dom naroda jasno nam je da su se bošnjačke stranke spremile da izbace Hrvate iz vlasti. To vodi stvaranju bošnjačke državice. Poslednja šansa kako bi se sprečila nova teška kriza jeste intervencija visokog predstavnika i verujem da će je iskoristiti”, kaže Krešić.

Ali, Željko Komšić brine da se Dom naroda FBiH „nastoji isporučiti Zagrebu”. Navodno, Šmit ima podršku Amerike i Britanije da reši ovaj problem, a i ambasada Izraela u Tirani (nadležna za BiH) je pre neki dan podržala „legitimno predstavljanje” kao poželjan model reforme. Potom se umešao i Iran, jer je stao na stranu bošnjačkih pozicija. Kako su izvestili hrvatski mediji, ambasada Irana u BiH i ambasador Izraela u Hrvatskoj juče su razmenili teške reči preko društvenih mreža zbog aktuelnih rasprava o izmenama izbornog zakona u BiH. „Cionistički režim aparthejda nije kvalifikovan da komentariše političku sudbinu BiH”, naveli su iz iranske ambasade.

Kako su javili mediji, iz Tel Aviva i ambasade u Tirani na iranski tvit još nije stigao odgovor, ali se oglasio izraelski ambasador u Zagrebu Ilan Mor, koji pita da li je „smešni i opasni Mula iz Teherana” uopšte pozvan da sudi o bilo čemu.

Ni sarajevski mediji nisu optimistični u pogledu mogućnosti da političari sami dođu do kompromisnog rešenja, a u javnosti nisu primećeni ni pokušaji ili inicijative da se o tome razgovara i postigne dogovor pre roka koji je zadao Šmit, koji ističe za oko četiri nedelje. Portal „Kliks” pretpostavlja da je prilično izvesno da će, ukoliko Šmit nametne političke segmente Izbornog zakona, one ići u pravcu ranije objavljenog predloga, što su rešenja koja su izazvala ogromno nezadovoljstvo partija čije je sedište u Sarajevu. Bošnjačke stranke su zbog brige da Šmit namerava udovoljiti Hrvatima organizovale proteste i najavili nove ukoliko za tim bude potrebe.

Da su pozicije udaljene i da se dve strane slabo čuju može se pretpostaviti i iz izjave Bakira Izetbegovića koji misli da bi Hrvati iz BiH, kada bi živeli u Hrvatskoj, dobili manje od desetine odsto vlasti, za razliku od BiH gde „dobiju trećinu”.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Бошњаци највише подсећају на Србе с краја осамдесетих година прошлог века. Не могу или не желе да схвате да други народи не желе да живе с њима.
Milan K.
A kada bi Bošnjaci živeli u Turskoj koliki bi oni dobili procenat vlasti? Za mene su uzrok svih problema u Bosni, Bošnjaci. Jednostavno su ne tolerantni prema drugima i ekstemni su. Dovode sve u stanje ili-ili. Da samo delić svoje ogromne energije koju poseduju ulože u dobrobit cele zajednice, ja sam siguran da bi ta zemlja blistala.
Muhamed
Isto koliko srbi trebaju da imaju u BIH
Галилео Галилеи
Kakva predstava.Čak i muslimani strepe od svog sponzora.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.