Sarajevo strepi od Šmitovog „popuštanja Hrvatima”

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Šmit traži bilo kakav izgovor za nametanje etničke diskriminacije”, ocena je hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića. Kristijan Šmit je pre petnaestak dana vođama Bošnjaka i Hrvata ostavio rok od šest nedelja da sami pokušaju da reše izmene Izbornog zakona.

Takozvani politički set izborne reforme se u prvom redu odnosi na rešavanje načina izbora delegata u Dom naroda Federacije BiH, kao i ovlašćenja koja treba da ima telo zaduženo da štiti vitalne nacionalne interese svakog konstitutivnog naroda u tom entitetu.

Sem toga, potrebno je rešiti i način izbora u Predsedništvo BiH, jer se Hrvati žale da im drugi narod bira predstavnike zahvaljujući brojčanoj prednosti.

Politički analitičar i novinar „Večernjeg lista” Zoran Krešić smatra da razgovora o izbornoj reformi u domaćoj režiji neće ni biti.

„Nacionalne tenzije su podignute do te mere da dogovor nije realan. Naprotiv, svaki odlazak na razgovor bi se smatrao izdajom”, kaže Krešić za „Politiku”.

On konstatuje kako dogovori i kompromisi nisu „isplativi” u državi u kojoj se politika gradi na strahu, mržnji prema drugome i stalnim potenciranjem „izdaja” unutar vlastitih redova.

„To svedoči o stanju zamrznutog konflikta koji, kako se čini, samo čeka pogodan trenutak za ’realizaciju’”, naveo je Krešić.

On kaže da je posebno zabrinjavajući nivo nacionalizma i mržnje koja se plasira iz političkog Sarajeva.

„Setimo se izjave jednog od protestanata ispred OHR-a kako svi Hrvati (iz BiH) mogu stati u dva železnička vagona. Kad pogledamo liste za izbore iz kojih se popunjava Dom naroda jasno nam je da su se bošnjačke stranke spremile da izbace Hrvate iz vlasti. To vodi stvaranju bošnjačke državice. Poslednja šansa kako bi se sprečila nova teška kriza jeste intervencija visokog predstavnika i verujem da će je iskoristiti”, kaže Krešić.

Ali, Željko Komšić brine da se Dom naroda FBiH „nastoji isporučiti Zagrebu”. Navodno, Šmit ima podršku Amerike i Britanije da reši ovaj problem, a i ambasada Izraela u Tirani (nadležna za BiH) je pre neki dan podržala „legitimno predstavljanje” kao poželjan model reforme. Potom se umešao i Iran, jer je stao na stranu bošnjačkih pozicija. Kako su izvestili hrvatski mediji, ambasada Irana u BiH i ambasador Izraela u Hrvatskoj juče su razmenili teške reči preko društvenih mreža zbog aktuelnih rasprava o izmenama izbornog zakona u BiH. „Cionistički režim aparthejda nije kvalifikovan da komentariše političku sudbinu BiH”, naveli su iz iranske ambasade.

Kako su javili mediji, iz Tel Aviva i ambasade u Tirani na iranski tvit još nije stigao odgovor, ali se oglasio izraelski ambasador u Zagrebu Ilan Mor, koji pita da li je „smešni i opasni Mula iz Teherana” uopšte pozvan da sudi o bilo čemu.

Ni sarajevski mediji nisu optimistični u pogledu mogućnosti da političari sami dođu do kompromisnog rešenja, a u javnosti nisu primećeni ni pokušaji ili inicijative da se o tome razgovara i postigne dogovor pre roka koji je zadao Šmit, koji ističe za oko četiri nedelje. Portal „Kliks” pretpostavlja da je prilično izvesno da će, ukoliko Šmit nametne političke segmente Izbornog zakona, one ići u pravcu ranije objavljenog predloga, što su rešenja koja su izazvala ogromno nezadovoljstvo partija čije je sedište u Sarajevu. Bošnjačke stranke su zbog brige da Šmit namerava udovoljiti Hrvatima organizovale proteste i najavili nove ukoliko za tim bude potrebe.

Da su pozicije udaljene i da se dve strane slabo čuju može se pretpostaviti i iz izjave Bakira Izetbegovića koji misli da bi Hrvati iz BiH, kada bi živeli u Hrvatskoj, dobili manje od desetine odsto vlasti, za razliku od BiH gde „dobiju trećinu”.