Битка за сваку кап воде

Суша у Европи могла би да буде најгора у последњих 500 година, и могла би да обухвати 47 одсто њене територије. Уколико не буду предузете одговарајуће мере, интензитет суше и мањак воде само ће се повећати од севера до југа континента, пренео је јуче Јуро њуз упозорење Андреа Торетија, вишег сарадника Здруженог истраживачког центра Европске комисије. У међувремену, индустријско срце Немачке дуж реке Рајне ових дана је већ на ногама због званичних процена да би се референтни ниво водене линије на водном прелазу Кауб на Рајни, западно од Франкфурта, данас могао спустити испод 40 сантиметара и наставити да пада још ниже. Да би барже туда прошле под пуним теретом ниво водене линије би морао да буде 1,5 метара. На тој коти пловидба Рајном већег дела тешких баржи за снабдевање (понеке су носивости и 6.000 тона) крцатих угљем, производима хемијске индустрије, сољу, грађевинском опремом... доводи се у питање. Односно, већина тих баржи морала би драстично да смањи количину робе у бродској утроби да би макар део терета пренела до одредишта.

Низак водостај на Рајни могао би имати и непроцењиве последице за пословање бројних немачких и европских фирми. Наиме, сваке године више од 300 милиона тона робе превози се Рајном, између Базела и Северног мора. Истовремено, више од 80 одсто воденог транспорта унутар Немачке одвија се Рајном и њеним притокама Елбом, Руром и Дунавом.

У међувремену, карго превозници на Рајни (од изворишта у Швајцарској до ушћа у Северно море та река дуга је око 800 километара) у оваквој климатској невољи уочавају прилику за енормну зараду. Наиме, водостај Рајне почео је прошлог месеца осетно да пада: пре тога, у јуну „спот цена” (уговорена на лицу места) за транспорт баржама цистерни са течностима износила је око 20 евра по тони, док је ове седмице тамо порасла на око 116 евра. Истовремено цена превоза одређених горива Рајном од Базела у Швајцарској порасла је са 25 евра по тони до вртоглавих 267 евра.

Посматрачи истовремено истичу да тренутно опадање „навигационог маркера” у Каубу није тако застрашујуће као 2018. године када је на тој коти износио 27 сантиметара. Али, овог пута, неизвесно трајање суше прати и енергетска криза непредвидивог наставка. Наиме, због водоситуације на Рајни, доводи се у питање даљи рад најмање две немачке термоелектране, које су недавно обновиле рад како би надокнадиле мањак руског гаса за потребе домаће индустрије. Најугроженија у овом тренутку је немачка хемијска индустрија и њено снабдевање потрошача широм Европе и света.

„Готово 10 одсто транспорта хемикалија у Европи обавља се водама Рајне, укључујући сточну храну, ђубрива, полуготове и готове хемијске производе. Немачка је иначе средиште европске хемијске индустрије, са 36 одсто укупне производње у ЕУ. Унутар Немачке Рајном се превози 28 одсто хемикалија за домаће тржиште. Пребацивање тог огромног терета на железнички саобраћај не може да замени превоз Рајном. Ови поремећаји учиниће рецесију у Немачкој још изгледнијом”, истичу стручњаци немачког Ифо института.

Да ли ће кише ускоро засути подручје Рајне и шта ће бити уколико тамо изостану атмосферске падавине, остаје да се види.

Разорне последице суше све су опипљивије широм Европе. Док је Италија раније летос завела ванредно водостање у региону реке По ( где је због исушивања речног корита недавно на видело изашла потопљена бомба из Другог светског рата) , Француска ових дана учестало излази са новим рестрикцијама воде. Зато су у овој земљи све чешћи сукоби због воде, при чему су приметне бројне крађе воде из цистерни за снабдевање, приватних џакузија и чесми по гробљима, наводи француско гласило „Конексион”.

Да живот људи, пољопривредног растиња, али и стоке овог лета све више бива угрожен сведочи и вест да су војни хеликоптери Швајцарске од прошле седмице ангажовани у допремању воде стадима крава у Високим Алпима, известио је лондонски „Фајненшел тајмс”.

Није извесно у овој климатској драми на Старом континенту шта ће бити са планом Брисела да ЕУ до 2030. године четвртину транспорта робе обавља својим водним путевима, а 50 одсто до 2050. године.