Крвави пир, највећи до сада у Црној Гори

Црна Гора је у великој жалости, занемела од бола а са свих страна стижу изрази саучешћа и осуде  злочина на Цетињу. Свима је заједничко.. да се не понови никад више..

Друштвене мреже „горе” бавећи се детаљима злочина.  Бориловић је ишао кроз цетињско насеље Медовина и као у лову, нишанио мете. Неколико минута је трајао крвави пир, све док један, за сада непознати, у интересу истраге, суграђанин није Бориловића метком погодио и окончао ову драму.

Заиста се никада се у новијој историји Црне Горе није догодило овако масовно убиство као данас на Цетињу, када је Вук или Вучко, како су га мештани звали, Бориловић пуцао у близини места становања и том приликом убио 10 људи, међу којима има и двоје деце. Како је потврђено из Управе полиције, страдао је и он, па је укупно погинуло 11 особа, а шест је повређено.

Подсетимо, у Црној Гори догађале су се велике трагедије и масакри…

Пре 57 година, 1965 године у Сутомору зверски је ликвидирана породица Новаковић.

Петко, његова мајка Анђа и кћерке Вера и Веселинка, убијени су од непознатих починилаца у злочину, који је у фебруару те године потресао целу Југославију.

Петко је био наставник биологије повучен човјек који је ретко контактирао са мештанима Сутомора.

Убиство Петка Новаковића и његове породице истраживано је дуго, а истрага је ишла у два правца - према једној верзији смрт породице последица је освете која се везује за Други светски рат, а по другој посреди је завера због нерашчишћених односа са наводним пријатељима Новаковића.

Овај случај остао је нерешен, а тада је за последицу имао и смену високих полицијских функционера.

Данас је већ скоро заборављен тешки злочин који се догодио 1992. године у Пушоњском Долу код Пљеваља, када је Коста Дамјановић (22) ликвидирао чак девет својих сељана, а њих неколико ранио

Неколико месеци касније трагедија је потресла север Црне Горе. Овога пута, вишеструки убица био је четрнаестогодишњи Момчило Церовић из Чокрлија, села удаљеног тридесетак километара од Бијелог Поља. За своје године изузетно добро развијен и добар стрелац, Момчило је 14. фебруара 1993. године у породичној кући ликвидирао оца, мајку  брата, сестрића који још није имао ни три године, и бабу. Потом је, како је утврдила истрага, себи одузео живот из аутоматске пушке из које је, наслонивши је на под, пуцао у главу.

Остала је тајна зашто је четрнаестогодишњак побио своју породицу, која се мирно спремала за спавање.

Исте године, девет месеци касније, у Бијелом Пољу догодило се још једно вишеструко убиство. Деветог новембра 1993. године, око 20 сати, у свом дому свирепо су ликвидирани Вуксан Сошић радник тадашње Робне куће Београд у Бијелом Пољу, супруга му Славица, дактилографкиња у Основном суду у том граду, као и деца Татјана и Милосав, стар само осам година. Масакр у родитељској кући преживио је само једанаестогодишњи Владан.

Овај тешки злочин над мирним људима починио је њихов блиски рођак Ново Сошић (44), радник Црнагорапута, који је те ноћи седео код рођака и где је дочекан ракијом и кафом.

У херцегновском насељу Немила, кобног 31. децембра 2005. године, када су сви чекали Нову Годину и радовали се празницима, немилосрдно је убијена петочлана породица Рогановић. Њихов комшија Милан Зековић, завио је у црно убивши Славољуба и његову супругу Славку, а потом и њихове синове Марка, Срђана и Жељка.

Вишеструко убиство догодило се и 30. априла 2012. године у селу Ријека Марсенића, између Берана и Андријевице. Бивши полицајац и бивши зет породице Отовић, Славко Миловић из Андријевице, вероватно је у својој глави дуго ковао паклени план како да оствари претње и побије тазбину. Епилог је познат – четворо мртвих и једна рањена особа. Славко је убио таста Слободана, ташту Даницу и шурака Зорана. Другог шурака Жељка је ранио, али га није убио јер му је нестало муниције. Након тога се, пред полицијском заседом, разнео ручном бомбом.

Тродневна жалост је проглашена у целој Црној Гори.