Јавна је тајна да су шпијуни међу нама

Одувек је у нашој земљи било шпијунских афера, али за разлику од неког ранијег периода, данас је све чешће изражена појава да се у јавност изнесе све што се тиче рада служби када је реч о шпијунажи. Такав је и случај недавно ухапшеног украјинског обавештајца Андрије Наумова.

Овај бивши припадник украјинске безбедносне службе приведен је почетком јуна на граничном прелазу „Прешево” са више стотина хиљада евра и дијамантима. Он се тренутно налази у притвору у Нишу, а осумњичен је за прање пара.

Андрија Наумова у Украјини терете за велеиздају. Земљу је наводно напустио 23. фебруара, неколико сати пре почетка ратног стања. Тамо је радио на високој позицији у главној обавештајној агенцији у земљи – Служби безбедности Украјине (СБУ), организацији налик совјетском КГБ-у.

Непознато је када је он ушао у Србију и где се упутио, а под велом тајне је и његова даља судбина – да ли ће и када бити изручен Украјини.

У „случају Наумов” у старту је направљена грешка тиме што је уопште објављено да је он ухапшен, каже генерал Момир Стојановић, некадашњи начелник Војнобезбедносне агенције (ВБА). Генерал сматра да би Безбедносно-информативна агенција (БИА) требало да направи једну добру процену на бази онога што Наумов својом позицијом и сазнањима поседује.

У обавештајном свету са шпијунима се тргује.

„Изручивање такве особе подразумева уступање неких сазнања за која смо ми заинтересовани када су у питању Русија и Украјина. На обавештајно-безбедносном тржишту нема ништа за џабе, али су игре врло суптилне и мора се добро проценити шта је државни интерес Србије. Тиме што смо дали у јавност да је он ухапшен, свели смо на минимум могућности да се било шта ’комбинује са њим’. Хиљаде америчких агената ухапсе у Русији, и обратно, али то се не објављује”, каже Стојановић за „Политику”.

Када служба ухвати страног агента у својој земљи и документује да се он бави обавештајном делатношћу, уместо да га ухапси и ту информацију подели са медијима, служба би требало да га преврбује. Он тада постаје сарадник двојник.

„У тој игри он лаже земљу која га је ангажовала, а нашој служби даје квалитетне информације. То је врхунац рада у обавештајно-безбедносном сектору”, додаје Стојановић.

Наш саговорник указује на неозбиљност институција у погледу пласирања оваквих информација јавности.

„Медији теже сензационализму, али да би имали материјал, морају да имају и неке људе у обавештајно-безбедносном сектору. Све те информације које процуре, па и ове у вези са хапшењем високопозиционираног украјинског безбедњака, не верујем да је таблоидима лично дао директорат БИА, него неки оперативац. То говори о неозбиљности и хитно се морамо позабавити заштитом службених тајни у институцијама које се баве безбедношћу”, сматра Стојановић.

Наш саговорник даље анализира да се у случају украјинског безбедњака отвара неколико могућности у раду служби.

„Паметна служба би сазнала је ли он радио за руску страну па је откривен од матичне украјинске и због тога побегао и ето затекао се на територији наше земље. То даје једну димензију случају. Постоји и могућност да он уопште и није сарадник руске службе, већ неке друге”, сматра наш саговорник.

Да ли је Србија погодно тло за вршљање страних шпијуна? Бивши начелник ВБА одговара да је цео западни Балкан испреплетен агентурном мрежом.

„Присуство страних служби на западном Балкану је превентивно. Проблеми западног Балкана су границе, мултиетничност, оптерећеност прошлошћу и све то изискује висок степен ризика да се безбедносна ситуација може усложити. Да не би водеће земље биле затечене, оне су превентивно присутне, прикупљају информације о дешавањима у Босни, Србији (нарочито на Косову), Северној Македонији, Албанији... Озбиљне земље желе да контролишу овдашњу кризу и да је усмеравају по мери својих интереса, а

код нас су многе ствари и ’на извол’те’ те је то још један проблем”, закључује генерал Момир Стојановић.

Бројне шпијунске афере које су се у Србији низале једна за другом остале су без неког јасног епилога. Упућени кажу да то и није ништа чудно, јер се обавештајна делатност одвија дубоко сакривена, па је такав и њен епилог...

У новембру 2019. године, у медијима је објављен снимак којим се наводно доказује да је заменик руског војног аташеа, а заправо шпијун Георгиј Клебан, плаћао извесног српског званичника или официра у Земуну. После тога је Клебан, који је пар година активно учествовао у јавном и војном животу земље, испраћен из Србије. Никада нисмо сазнали шта је био циљ његових активности, а поједини су сматрали да је овом афером власт заправо само желела да у други план баци једну другу аферу.

Шпијунском афером проглашен је случај бившег америчког маринца, бившег припадника специјалне америчке јединице „Фоке” Данијела Дејвида Корбета, који је на крају 2017. у Београду ухапшен јер код њега (у такозваном штек стану) нађен пиштољ ЦЗ-99 са избрисаним бројем. Медији су писали да је он требало да ликвидира некога важног. Корбет је половином јуна 2019. ослобођен оптужби и непознато је где се сада налази.

У септембру 2016. године агенти БИА ухапсили су Чеду Чоловића, српског и хрватског држављанина, који је проглашен сарадником хрватске Сигурносно-обавештајне агенције (СОА). Званичници из Загреба су то оповргавали. Организован је брз процес, и он је пред Вишим судом у Београду, на затвореном суђењу, наводно признао да је био хрватски шпијун. Осуђен је на три године затвора. Упућени су тада упозорили да су овај случај, а поготово медијска кампања која га је пратила, неуобичајени и нелогични и да је, по свему судећи, у питању некаква политичка манипулација.

Позната је и афера „Хавана синдром”. Овај мистериозни синдром који наводно погађа америчке дипломате и обавештајце у многим земљама света, од 2016, актуелизован је у нашој земљи вешћу да је један агент ЦИА евакуисан из Србије због тога што је имао симптоме карактеристичне за „Хавану”: мигрену, мучнину, вртоглавицу и поремећај памћења.

Многе од шпијунских афера на крају само добију своју пропагандну димензију. Политичка манипулација изражена је у скоро свим сегментима друштва, а тема мистериозних страних агената који вршљају Србијом згодна је за манипулацију сваке врсте.