Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Велики заокрет Анкаре према Сирији

Турска се после деценије подршке побуњеницима сада залаже за помирење Асадовог режима и опозиције и подржава интегритет Сирије
Протест у близини Идлиба против турских позива на помирење побуњеника и сиријске владе (Фото: EPA-EFE/Yahya Nemah)

Турска себе проглашава земљом која је уложила највише нaпора да се нађе решење за рат и кризу у Сирији у складу с легитимним очекивањима сиријског народа, али је од почетка грађанског рата 2011. искључиво пружала пуну подршку побуњеничким групама и сву кривицу сваљивала на ауторитарни режим Башара ел Асада.

У сасвим неочекиваном и изненадном заокрету Турска најављује да се залаже за „помирење” Асадовог режима и опозиције и подржава интегритет Сирије. Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу сада је открио да је током скупа несврстаних у Београду прошлог октобра имао „кратку конверзацију” са сиријским колегом Фајсалом Мекдадом на те теме.

„Морамо некако да спојимо опозицију и режим ради помирења јер друкчије неће бити стабилног и трајног мира”, рекао је Чавушоглу репортерима у Анкари. Одмах потом и портпарол турског Mинистарства спољних послова изразио је подршку сиријском територијалном јединству и интегритету граница.

Чавушоглу се залаже за снажну администрацију у Сирији која ће спречити било какву територијалну дезинтеграцију – чиме се ставља тачка на ранију подршку Анкаре разним плановима поделе Сирије.

Мислећи на северозападну провинцију Идлиб, једину која је ван Асадове контроле, он је такође истакао неопходност прекида непријатељстава како би се отворио пут обнови тешко разорене земље.

„Нико неће да помогне обнови без прекида ватре и мира. То укључује Европску унију као важан светски фактор, као и међународну заједницу. Стога ми, као Турска, чинимо најбоље у нашој моћи, али основа свега тога је прекид ватре. Наставићемо да интензивирамо наш рад у том правцу”, каже Чавушоглу.

Посматрачи ситуације у Сирији речи турског министра спољних послова описују као напуштање сиријске опозиције од стране Анкаре и окончање њене посвећености милионима избеглица које су побегле из Сирије у потрази за сигурним уточиштем у Турској.

Анкара је војно интервенисала у Сирији, тврдећи да једна организација сиријских Курда (YPG) сарађује с Радничком партијом Курдистана, кључном политичком организацијом Курда у Турској, против које Анкара деценијама води војне операције, а прогласила је и за терористичку организацију.

Турска је у марту оштро протестовала због одлуке САД да северне области под контролом YPG изузму од санкција Сирији, тумачећи је као легитимизацију терористичких група, али Вашингтон и даље сматра YPG кључним савезником у рату против Исламске државе и процењује да војна кампања Турске отежава борбу против џихадистичких терориста.

Промена политике могла би да наведе политичке и војне стратеге у Анкари да одустану или преиспитају планове о успостављању 30 километара дуге сигурносне зоне на северозападу Сирије, тим пре што председник Реџеп Тајип Ердоган за то није добио подршку ни САД ни Русије.

Током последњег самита Астана процеса, који је одржан у јулу у Техерану, Турска, Русија и Иран расправљале су о координацији корака у вези са Сиријом, после чега је уследило повлачење турских војника из две базе на северу Сирије. Очекује се да их замене Руси и снаге Асадовог режима.

Тумачи се да је до политичког заокрета у корист Асада дошло пошто је Анкара од сиријског лидера и његовог заштитника, руског председника Владимира Путина, добила чврста уверавања да ће обојица помоћи у контроли курдских милитаната.

Ердоган, чија је земља сада суочена са озбиљном економском кризом, заинтересован је за добре односе с Русијом како би руски гас ка Европи ишао преко Турске, а не Украјине, што би обезбеђивало пуњење испражњене државне касе.

Очекује се да Анкара ускоро од сиријских опозиционара затражи да напусте Турску или да прекину све активности које су непријатељске према Асадовом режиму. Чак се не искључује могућност да неки од екстремних сиријских опозиционара с војном прошлошћу буду предати властима у Дамаску.

Истовремено, очекује се да турски политички заокрет убрза процес „добровољног повратка” око три милиона сиријских избеглица који се налазе у Турској.

Лидери сиријске опозиције су бесни. Оптужују председника Ердогана као „хипокрита”, а нову позицију Турске описују као ударац у леђа. Око три хиљаде људи окупило се у граду Азаз у провинцији Идлиб у знак протеста због Чавушоглуовог позива на помирење.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan
bravo! Konacno dobro sagledavanje geopoliticke situacije.
ljuba
Turci su bili prevareni od SAD i EU, odnosno ljudi iz NATO. Oni su ih lagali i izmišljati lažne priče na što su ovi naseli. Kad su Rusi ušli u Siriju na poziv vlasti Sirije tad su počeli da sumljaju u zapad i konačno shvatili koliki su ovi lažovi.
Ама
Сви имају своје обавештајне службе, из чега произилази да сви све знају. Зато је наивно веровати да наводно нису знали ко какве интересе има у тој причи.
Aleksandar
"Sumljivo" je bilo od početka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.