Četvrtak, 29.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Veliki zaokret Ankare prema Siriji

Turska se posle decenije podrške pobunjenicima sada zalaže za pomirenje Asadovog režima i opozicije i podržava integritet Sirije
Протест у близини Идлиба против турских позива на помирење побуњеника и сиријске владе (Фото: EPA-EFE/Yahya Nemah)

Turska sebe proglašava zemljom koja je uložila najviše napora da se nađe rešenje za rat i krizu u Siriji u skladu s legitimnim očekivanjima sirijskog naroda, ali je od početka građanskog rata 2011. isključivo pružala punu podršku pobunjeničkim grupama i svu krivicu svaljivala na autoritarni režim Bašara el Asada.

U sasvim neočekivanom i iznenadnom zaokretu Turska najavljuje da se zalaže za „pomirenje” Asadovog režima i opozicije i podržava integritet Sirije. Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu sada je otkrio da je tokom skupa nesvrstanih u Beogradu prošlog oktobra imao „kratku konverzaciju” sa sirijskim kolegom Fajsalom Mekdadom na te teme.

„Moramo nekako da spojimo opoziciju i režim radi pomirenja jer drukčije neće biti stabilnog i trajnog mira”, rekao je Čavušoglu reporterima u Ankari. Odmah potom i portparol turskog Ministarstva spoljnih poslova izrazio je podršku sirijskom teritorijalnom jedinstvu i integritetu granica.

Čavušoglu se zalaže za snažnu administraciju u Siriji koja će sprečiti bilo kakvu teritorijalnu dezintegraciju – čime se stavlja tačka na raniju podršku Ankare raznim planovima podele Sirije.

Misleći na severozapadnu provinciju Idlib, jedinu koja je van Asadove kontrole, on je takođe istakao neophodnost prekida neprijateljstava kako bi se otvorio put obnovi teško razorene zemlje.

„Niko neće da pomogne obnovi bez prekida vatre i mira. To uključuje Evropsku uniju kao važan svetski faktor, kao i međunarodnu zajednicu. Stoga mi, kao Turska, činimo najbolje u našoj moći, ali osnova svega toga je prekid vatre. Nastavićemo da intenziviramo naš rad u tom pravcu”, kaže Čavušoglu.

Posmatrači situacije u Siriji reči turskog ministra spoljnih poslova opisuju kao napuštanje sirijske opozicije od strane Ankare i okončanje njene posvećenosti milionima izbeglica koje su pobegle iz Sirije u potrazi za sigurnim utočištem u Turskoj.

Ankara je vojno intervenisala u Siriji, tvrdeći da jedna organizacija sirijskih Kurda (YPG) sarađuje s Radničkom partijom Kurdistana, ključnom političkom organizacijom Kurda u Turskoj, protiv koje Ankara decenijama vodi vojne operacije, a proglasila je i za terorističku organizaciju.

Turska je u martu oštro protestovala zbog odluke SAD da severne oblasti pod kontrolom YPG izuzmu od sankcija Siriji, tumačeći je kao legitimizaciju terorističkih grupa, ali Vašington i dalje smatra YPG ključnim saveznikom u ratu protiv Islamske države i procenjuje da vojna kampanja Turske otežava borbu protiv džihadističkih terorista.

Promena politike mogla bi da navede političke i vojne stratege u Ankari da odustanu ili preispitaju planove o uspostavljanju 30 kilometara duge sigurnosne zone na severozapadu Sirije, tim pre što predsednik Redžep Tajip Erdogan za to nije dobio podršku ni SAD ni Rusije.

Tokom poslednjeg samita Astana procesa, koji je održan u julu u Teheranu, Turska, Rusija i Iran raspravljale su o koordinaciji koraka u vezi sa Sirijom, posle čega je usledilo povlačenje turskih vojnika iz dve baze na severu Sirije. Očekuje se da ih zamene Rusi i snage Asadovog režima.

Tumači se da je do političkog zaokreta u korist Asada došlo pošto je Ankara od sirijskog lidera i njegovog zaštitnika, ruskog predsednika Vladimira Putina, dobila čvrsta uveravanja da će obojica pomoći u kontroli kurdskih militanata.

Erdogan, čija je zemlja sada suočena sa ozbiljnom ekonomskom krizom, zainteresovan je za dobre odnose s Rusijom kako bi ruski gas ka Evropi išao preko Turske, a ne Ukrajine, što bi obezbeđivalo punjenje ispražnjene državne kase.

Očekuje se da Ankara uskoro od sirijskih opozicionara zatraži da napuste Tursku ili da prekinu sve aktivnosti koje su neprijateljske prema Asadovom režimu. Čak se ne isključuje mogućnost da neki od ekstremnih sirijskih opozicionara s vojnom prošlošću budu predati vlastima u Damasku.

Istovremeno, očekuje se da turski politički zaokret ubrza proces „dobrovoljnog povratka” oko tri miliona sirijskih izbeglica koji se nalaze u Turskoj.

Lideri sirijske opozicije su besni. Optužuju predsednika Erdogana kao „hipokrita”, a novu poziciju Turske opisuju kao udarac u leđa. Oko tri hiljade ljudi okupilo se u gradu Azaz u provinciji Idlib u znak protesta zbog Čavušogluovog poziva na pomirenje.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan
bravo! Konacno dobro sagledavanje geopoliticke situacije.
ljuba
Turci su bili prevareni od SAD i EU, odnosno ljudi iz NATO. Oni su ih lagali i izmišljati lažne priče na što su ovi naseli. Kad su Rusi ušli u Siriju na poziv vlasti Sirije tad su počeli da sumljaju u zapad i konačno shvatili koliki su ovi lažovi.
Ама
Сви имају своје обавештајне службе, из чега произилази да сви све знају. Зато је наивно веровати да наводно нису знали ко какве интересе има у тој причи.
Aleksandar
"Sumljivo" je bilo od početka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.