„Исцелитеље” од правде штити ћутање жртава

Чудесна исцељења, прашкови, капи, чајеви, тинктуре, препарати за мршављење или улепшавање део су богате понуде превараната на друштвеним мрежама. „Наду” за излечење самозвани исцелитељи, а заправо надрилекари или надриапотекари, нуде чак и најтеже оболелима. Па, ипак, нема података да је због ових кривичних дела годинама уназад било ко осуђен.

Иако је утисак да је надрилекара у Србији све више, током прошле године поднето је свега шест кривичних пријава, показују подаци Завода за статистику. Од тога су три поднете у Региону Шумадије и западне Србије, две у Војводини и једна у Београду. У 2021. години, ниједна особа у Србији није правоснажно осуђена зато што је без дозволе и образовања пружала медицинске услуге.

Одавно је надрилекарство узело маха. Због тога је 2009. године запрећена затворска казна за ову опасну појаву повећана с две на три године затвора.

– Ово кривично дело прописује казне за оне који се без одговарајуће стручне спреме баве класичним лечењем или пружањем других медицинских услуга. То подразумева да неко нестручан употребљава медицинска средства или апарате. Лечење подразумева постављање дијагнозе и одређивање терапије. Свако ко то чини без одговарајуће стручне спреме чини кривично дело – каже за „Политику” адвокат Иван Симић.

Када говоримо о надриапотекарству, ситуација је слична. Свако ко се без одговарајуће стручне спреме бави справљањем и издавањем лекова чини кривично дело за које може бити кажњен затворском казном. Значајна је разлика између особа које имају постављену дијагнозу и преписан терапијски ток, а тиме и свест о својој болести, а чија је слободна одлука да се подвргну и неким алтернативним методама.

– Било да је реч о видарима или траварима са Златибора или Романије или неким другим „алтернативцима”, како их правничка струка колоквијално назива, одлука болесне особе да користи природне препарате који нису лек или медицинско средство не може се априори третирати као извршење овог кривичног дела од стране оних који те препарате справљају. Да ли се, у случају када неко некога доводи у заблуду и обећава извесност излечења коришћењем алтернативних препарата, препознају радње неког другог кривичног дела, рецимо преваре, не може се искључити. Ипак, мора се задржати изузетно уздржан приступ уколико би се такво понашање подводило под елементе овог или неког другог кривичног дела – објашњава адвокат.

Додаје да свако ко справља одређена немедицинска средства, односно препарате који заправо нису лекови, не може аутоматски бити сматран надрилекаром или надриапотекаром. Изузетак је ситуација да је употреба тих препарата или средстава проузроковала штетне последице по здравље. У том случају, у склопу предистражних радњи утврђује се узрочно-последична веза, односно да ли је употреба тзв. лековитих препарата угрозила нечије здравље.

Посебна сива зона су салони лепоте, где се врло често користе производи чију примену омогућавају особе које нису лекари нити медицинско особље.

– Без обзира на то што се у таквим салонима можда и не спроводи лечење, под великим је знаком питања да ли је употреба широке лепезе препарата различитих произвођача, од којих су неки медицинска средства, ипак пружање медицинских услуга. Поготово ако говоримо о препаратима који нису искључиво природног карактера као што су чајеви, траве, корење биљака и слично, већ различите врсте производа које се апсорбују у људски организам на различите начине, врло често од стране нестручних. Употреба медицинског материјала као што су шприцеви, завоји, газе, игле у таквим салонима је свакодневна. Стога је оправдано питање ко и на какав начин пружа такве услуге и ко и како надзире и контролише рад таквих салона лепоте – указује Иван Симић.

Кување и справљање чајева вековима је заступљено у нашој традицији, а видари и травари су опевани још у епској поезији. Убризгавање хијалурона, ботокса, силикона и осталих хемијских средства у организам последица је развоја савременог друштва и свеприсутног тренда корекције тела.

Границу прелази онај ко на себе преузима својства и знања која не поседује и за шта нема законско овлашћење.

Надрилекара је далеко више него што се зна. Поступака против њих веома је мало јер их преварени ретко пријављују. Многи ћуте јер осећају кривицу и срамоту што су таквим особама поверовали. На тај начин они заправо штите починиоце ових опасних кривичних дела који тако настављају да се богате на туђој муци и наивности и без страха од правде чекају следећу жртву.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Саве Кнежевића због сумње да је нарушио здравље најмање седам девојака. За Кнежевића, кога су медији прозвали лажни хирург, тужилаштво тражи осам и по година затвора. Приписују му се кривична дела неовлашћено бављење одређеном делатношћу, тешка дела против здравља људи у вези с кривичним делом надрилекарство и надриапотекарство, превара и фалсификовање исправе.

Сумња се да је Кнежевић у нерегистрованој ординацији „Др Совиџ” у Београду обављао липосукције, трансфере масти, корекције усана и друге захвате, прикривајући клијентима да није за то стручно оспособљен.

Кнежевић је издавао медицинске извештаје с терапијом, без печата и са лажним бројем лиценце. У томе му је помагала мајка, цвећарка, која је примала клијенте и наплаћивала услуге. Реклама за ординацију могла се видети на друштвеним мрежама „Фејсбук” и „Инстаграм”, али и на налозима неких јавних личности.

Због лажног представљања и надрилекарства прошле године је ухапшена Олгица Маркановић, којој се суди под оптужбама да је у својим салонима у Београду и Бањалуци унаказила лица 11 клијената неовлашћеном и неправилном употребном средства „плазма пен”, чиме је проузроковала трајна оштећења на третираним деловима лица својих клијенткиња у виду дубоких опекотина другог Бе и трећег степена. Додаје се да је примењивала недозвољене инјекције локалне анестезије лидокаин-хлорида, што је представљало ризик по живот њених клијената.

Најсвежији пример покретања поступка за надрилекарство и надриапотекарство је оптужни предлог тужилаштва у Лесковцу против Мирољуба Петровића из Петровца, антиваксера познатог по контроверзним изјавама о физичком кажњавању, које су шокирале јавност. Он се терети да је справљао биљне лекове – тинктуре, екстракте, чајеве и сокове – и продавао их, односно да је без одговарајуће стручне спреме лечио људе који су му се обраћали.

Против Петровића је први пут поступак покренут 2019. године због сумње да се бавио надрилекарством и наплаћивао услуге у свом Центру за здравствени опоравак у селу Петровац у близини Лесковца, а Више тужилаштво га је теретило за тешко дело против здравља људи.