Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Урош Предић на други поглед

Разнородан документарни материјал о стваралаштву, али и уметниковим приватним тренуцима обједињен је приљежним сакупљачким радом и колекционарском страшћу Оповчанина Горана Николића Неузинског
Предић у атељеу (Фото Ч. Вучковић)

У маленом Сефкерину, у Свечаној сали Месне канцеларије посетиоце чека вредна изложба, заправо само део богате и садржајно разгранате збирке документарне грађе из заоставштине сликара Уроша Предића. Разнородан документарни материјал, до сада у извесној мери непубликован, а расут током протеклих деценија по приватним збиркама, обједињен је приљежним сакупљачким радом и колекционарском страшћу Оповчанина Горана Николића Неузинског.

Поставка доноси разноврсну грађу и тематски разнолик, али колекционарски усмерен материјал који захвата временски распон од краја 19. века, попут мање познате фотографије сликара из млађих дана у атељеу током рада на икони за иконостас, до Предићевих позних година, као што је графика са пријатељем Луком Младеновићем, такође у његовом радном простору, али крајем четрдесетих година прошлог века.

– Изложени предмети чине само део збирке и представљају тек први избор, неоптерећен строжом тематском селекцијом и излагачким концептом. Основа је хартија, најчешће штампани и фотографски материјал углавном црно-бели, ређе у боји. Знатижељом заинтересованог посматрача намеће се неколико основних подела, од којих се истичу два. Најпре ту је материјал непосредно везан за уметниково стваралаштво и приватни предмети – скреће пажњу историчар уметности Димитрије Јованов из Нароног музеја у Панчеву.

Првој целини припадају репродукције-илустрације у публикацијама и на разгледницама, као што су „Орловатски свињар Милић”, штампане фотографије са цртежима „Банатско коло”, „Исус даје вид слепима”, из бечејске цркве, као и фотографије појединачних дела, као што су слика „Талијанче” иконостас и Владичански трон из цркве у Бечеју. Из неких се може видети и како је изгледао ентеријер ауторовог атељеа, али и како су настајале поједине поруџбине портрета, за шта је пример, портретисање брачног пара Срдановић из Панчева.

Другу целину чине фотографски материјал који прати Предићеве сусрете са савременицима, породична и приватна окупљања. Ту је заустављени тренутак са пријатељем, чувеним вајарем Ђорђем Јовановићем, дописнице од пријатељица сликарки Зоре Петровић и Босиљке Валић, репродукција портрета Михајла Пупина, фотографија колеге сликара Стевана Тодоровића и оне настале током посете имању Гедеона Геде Дунђерског. У посебан одељак личне Предићеве архиве, према речима Јованова, могу се сместити репродукције са коментарима уметника, на маргинама листова, све материјални сведоци студијског путовања по Италији. Међу документима из приватне преписке, изложене су и две разгледнице уметникове синовице Анђе Предић, упућене из Опова. Обе, осим исказивања присног односа рођаке, приказују знамените објекте јавне и приватно-економске намене предратне Опаве, репродуковане на аверсу.

Орловатски свињар(Фото Н. Константинов)

– Нарочито занимљиве, као интимне меморабилије, оне имају и шири значај за одгонетање дубина личности и уметничких порива аутора. Доимамо их као духовите и духом искричаве. Оне су директан увид у Предићево схватање реторичке функције слике-иконе, улоге приказаних ликова и њиховог места у целини јединствене драмске радње, односа иконографских детаља и композиције. Пример из Фиренце је изложена репродукција иконе Успења Богородичиног, аутора Андреа дел Сарта из Галерије „Пити” – напомиње Јованов, скрећући пажњу да су изложеним предметима повезана и родни Орловат, Београд, Опово, Панчево, Бечеј, места у којима је Предић живео, често их походио, или су у њима живели његови рођаци.

– Урош Предић, корифеј националне уметности и културе, био је плодан и дуговечан аутор у подручју црквене културе и уметности, портрета, композиција из националне историје, жанр сцена, личност вредна помена и вечног помињања, оставивши нам вредно наслеђе – закључује историчар уметности Димитрије Јованов.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.