Опaсне политичке игре око нуклеарке у Запорожју

Упркос томе што Украјина и њени савезници тврде да руске снаге гранатирају нуклеарну електрану у Запорожју, њихови потези и сама логика указују на супротно. Прво, руске снаге од марта држе под контролом нуклеарну електрану и одговорнe су за њену безбедност. Друго, јасно је да им није у интересу да изгубе контролу над том територијом и највећом европском нуклеарком јер би то значило велики корак уназад: губитак изузетно важног енергетског објекта и осујећење њиховог даљег напредовања, уколико је планирано. Треће, Москва упорно упућује позиве стручњацима из Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) с којима блиско сарађује, а посета се припремала још током маја и јуна. Поставља се онда питање зашто би они сами гранатирали подручје електране.

Експертски тим, по свему судећи, жели да се упути у Запорожје, али то не чини. Одељење за безбедност Секретаријата УН, које је требало да одобри путовање у проблематично подручје је блокирало путовање. У четвртак је на седници Савета безбедности УН шеф међународне мисије за атомску енергију Рафаел Гроси рекао да у запорошкој нуклеарки тренутно нема непосредне ванредне опасности, али да ситуација може да се промени сваког тренутка. Гроси је позвао Украјину и Русију да дозволе мисији стручњака да посете нуклеарну електрану што је пре могуће и најавио да је спреман да и сам предводи мисију. Ова агенција добија редовно извештаје о стању нуклеарне електране и од украјинске и од руске стране, те информације су опречне, а међународна мисија се уздржава од именовања кривца.

Уколико би дошли, међународни експерти за атомску енергију би се нашли у ситуацији да виде ко заиста гађа нуклеарку и о томе би морали да поднесу извештај. Стога је разумљиво да чекају да неко други разреши ситуацију и да се они не доводе у неугодан положај.

С друге стране, Украјина је поставила три услова како би дала одобрење члановима мисије да оду у Запорожје. Те захтеве је на седници Савета безбедности УН саопштио опуномоћеник Сергеј Кислица. Под један, Русија треба да изјави да прихвата међународну мисију без икаквих услова и да не омета долазак мисије с територије коју контролише украјинска страна. Такође, неопходно је да деминира простор око нуклеарне електране, и под три – потребно је да Руси повуку трупе, оружје и опрему из нуклеарке.

Високи руски изасланици у УН и европским међународним институцијама Василиј Небензја и Михаил Уљанов у Њујорку и Бечу су захтевали да Украјина мора да прекине ударе на територију нуклеарке Запорожје и гарантује безбедност учесницима међународне мисије. Украјина и САД од раније захтевају повлачење руских снага, а у недељу су у одвојеним саопштењима ЕУ и десетак других држава, међу њима су Аустралија, Нови Зеланд, Јапан, Јужна Кореја, Русији, упутили исти захтев.

То значи да се дипломатски притисак на Москву повећава и да је у интересу Кијева и његових савезника да се опасност по електрану продужи. Не само да је тражено повлачење војске и другог особља из нуклеарке Запорожје и њеног непосредног окружења него и из целе Украјине.

Шта руске савезничке снаге могу да ураде у Запорожју? Једно од решења је да заузму три насеља с десне обале Дњепра (нуклеарка је на левој обали) одакле украјинска војска напада електрану. Већину удара руске снаге ПВО одбијају, али не све. Међутим, то би значило интензивирање борби у близини нуклеарке, увећање опасности од хаварије и још већи притисак на повлачење. У недељу, дан после последњег напада, члан савета запорошке области Владимир Рогов је најавио да ће, уколико се ескалација око нуклеарке настави, Русија можда бити принуђена да „спасава нуклеарку”, односно да је „конзервира”, што би, како је рекао, изазвало проблеме са струјом на територијама које контролише Кијев. Рогов је стога предложио увођење „режима тишине” и давање гаранција експертима да дођу у нуклеарку. То је за руску страну оптималан исход.

Јер, уколико би нуклеарка заиста била затворена, то би значило и прекид снабдевања електричном енергијом целог југа који сада држе руске снаге. С обзиром на најављена одржавања референдума у преузетим областима, на којима би се становници изјашњавали о припајању територија Русији, ова варијанта за руску страну није добра јер би без струје становништво било присиљено да напусти ове територије, а референдуми би пропали – што је циљ Кијева. Тренутно највећа европска нуклеарна електрана ради смањеним капацитетом: од шест реактора раде само два. Међутим, очигледна намера Русије је да нуклеарку увеже у свој енергетски систем и власти у Кијеву остави без електричне енергије, али и великог прихода од извоза у ЕУ. Зато је мало вероватно да би Русија могла да испуни максималистички захтев Кијева и партнера и да се повуче и препусти је украјинским снагама.