Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕРОР КУРТИЈЕВЕ ВЛАДЕ, ПОЛИЦИЈЕ И АЛБАНСКИХ ЕКСТРЕМИСТА

За 540 дана власти 210 напада на Србе

Од доласка Албина Куртија на место премијера до половине августа забележено је 50 одсто више међуетничких инцидената, док на северу припадници Росу упадају у куће и пресрећу Србе по путевима
Припадници Росу под пуном опремом у близини Јариња (Фото Зоран Влашковић)

Косовска Митровица – Отворена претња Приштине организованим оружаним нападом, планови за ликвидацију утицајних Срба и одбијање било каквог дијалога, што је постало главна карактеристика владе Албина Куртија, нису једине опасности с којима се српски народ суочава на Косову и Метохији. Подстицање екстремизма, од марта прошле године, када је формирана актуелна влада привремених косовских институција, довело је до тога да је број етнички мотивисаних инцидената, у којима су на мети Срби, њихова имовина, али и Српска православна црква, порастао за чак 50 одсто.

Куртијеве одлуке о увођењу тзв. реципроцитета, покушај укидања српских регистарских таблица и докумената, неосноване оптужбе да Београд спрема рат, одбијање да формира ЗСО и други радикални поступци, довели су до тога да на терену од његовог доласка на власт па до половине августа, за непуних 540 дана власти, број етнички мотивисаних инцидената премаши 210. Угрожени су људи који су остали после 1999. и мартовског погрома 2004. године, али и повратници, чак и деца, а 35 пута штету је претрпела имовина СПЦ. Нису поштеђена ни српска гробља, која се преоравају, надгробни споменици руше, а преостале гвоздене ограде се краду и завршавају на отпаду широм Космета.

Од ултрадесничара Куртија, лидера покрета Самоопредељење, којег је власт ДОС-а после 2000. године амнестирала с више од две хиљаде сународника, а који себе види као „миротворца”, страхују Срби и јужно и северно од Ибра. Само у августу забележено је неколико инцидената, а у последње време чак се и припадници специјалне полиције које Приштина „званично” шаље у српске средине понашају као изгредници који наизглед немају везе с институцијама у Приштини.

Под полицијски терор може да се сврста и недавни инцидент, када су припадници КП-а под палицом Куртија фактички киднаповали Србина Дејана Спахића, возача санитета КБЦ у Косовској Митровици, а возило с лековима и инфузионим раствором је отишло у магацин приштинског здравства.

Да су, пре свега на северу, припадници специјалне јединице Росу преузели улогу екстремних албанских мештана у појединим срединама, потврђује и чињеница да малтретирају Србе на северу Космета, било да упадају у планинске куће где тек понеки Србин живи, било да пресрећу на путу, где наоружани до зуба, под фантомкама, брутално поступају с наводним шверцерима. То што се у Метохији пљачкају српске продавнице, не занима ни Куртија, па су тако недавно власници дућана у Великој Хочи одлучили да радње затворе до даљег док се „починиоци не пронађу”.

Сигурни су да од лопова неће бити ни трага ни гласа, као што се неће пронаћи ни одговорни за исписивање увредљивих графита на албанском језику на централном Косову – у Доњој Брњици, натписе ОВК на улазној табли у Кишници или застрашивање Срба у Косовском Поморављу, где су кроз српско село Врбовац уз звуке сирена махали заставама на којима је опет писало ОВК. То је биланс малтретирања и провокација Срба у августу ове године, на сличан начин као што је и започела ова година, а насиље је кренуло још на Бадњи дан, када је каменован парохијски дом у Витомирици код Пећи, који је и претходне године у лето опљачкан. Виновници су, подразумева се, остали ван руку правде.

Истог дана извршен је упад специјалаца Росу у четири српске куће у Штрпцу, да би само мало касније, уочи православне Нове године, 12. јануара, 20 наоружаних специјалаца упало у просторије општине Грачаница. После неколико дана нападнут је младић из села Бање Милан Ковачевић, којем је Албанац нанео повреде главе. Годинама овом Србину секу шуму, а свака пријава косовским полицајцима остане само на папиру. У јануару и фебруару опљачкане су цркве у општини Зубин Поток, а пљачкаши нису заобишли ни цркве у селу Дреновац у општини Клина, затим у Урошевцу, а на мети Албанаца нашле су се и продавнице у селу Ливађу, код Грачанице.

Да би Србима учинили опстанак немогућим, непознати починиоци палили су српску летину крај Гњилана, а припадници косовске полиције су у фебруару прекопали све сеоске путеве на Рогозни и под Копаоником који су на самој административној линији Космета са централном Србијом. Због пресечених путева једва је сахрањена Петкана Секулић у селу Виткову у општини Зубин Поток, а родбина није могла да дође на сахрану.

Синхронизовани напади настављени су упадом Росу у Штрпце опет без правог разлога и по моделу обичних изгредника и насилника, а не неке полиције која би спроводила ред и закон. А тамо где су Куртијеви полицајци пропустили да оду, паљена је српска имовина у Косовском Поморављу, обијане су српске куће широм Космета, скрнављене цркве. Албанци нису поштедели ни пса породице Тишма у Обилићу, на којег је пуцано.

Један од тежих инцидената десио се када су на девет младића и девојака српске националности пуцали Албанци на Грачаничком језеру, а као и ранијих година, каменован је хуманитарни аутобус који је превозио повратнике из Истока у Косовску Митровицу. Ниједан починилац није пронађен, као што је остало непознато и ко је запалио српску заставу у Прилужју. Напади су настављени и у јуну, а по већ устаљеном рецепту, уочи Видовдана, полицајци су приводили људе само због ношења српских обележја.

Истог дана ухапшен је Милорад Ђоковић, из Гораждевца, због наводног ратног злочина. Сутрадан, после централне манифестације на Газиместану, ухапшен је Никола Недељковић (22) из Београда, због наводног „распиривања мржње”. Након навршених 30 дана притвора, судија Основног суда у Приштини продужио му је затвор за још два месеца.

У јулу, док је Росу опет малтретирао Србе у Штрпцу на дан сеоске славе, директору Канцеларије за КиМ Петру Петковићу одбијени су захтеви за улазак на Космет, а косовска полиција на прелазу Брњак, на северу Космета, ухапсила је двојицу српских младића због мајица на којима је писало „Нема предаје”, настављени су и напади и провокације екстремних Албанаца широм Космета. Између осталог, бачена је ручна бомба на кућу Зорана Јовановића у селу Могила, у општини Витина.

Све то логична је последица дешавања претходне године и одсуства било каквог дијалога. Наиме, зашто екстремисти не би наставили са својим нападима када, на пример, у 2021. години, само неколико дана пошто је Курти засео на место шефа косовске владе, нико у Приштини није осудио исписивање графита мржње на амбуланти у селу Суви До код Косовске Митровице. Ћутали су и када су усред дана младићи Марко Николић и Милош Рошић нападнути флашама, што је учинила група Албанаца који су дошли из правца јужне Митровице.

У Бошњачкој махали, мултиетничком кварту у Косовској Митровици, након запаљиве реторике Куртија „о пуној надлежности на северу Косова”, екстремисти који су развили албанске заставе планирали су упад у Клиничко-болнички центар у Косовској Митровици. У Грачаници Србин Лука Димитријевић једва је избегао линч, демолирана је школа у Обилићу, а у Гојбуљи, селу у општини Вучитрн, нападнута је породица Ђорђевић. Ово село само је једно од четири преостала српска у тој локалној самоуправи где живе Срби, а до рата их је било у више од 20 насеља.

Новинару „Политике” само су дан касније испричали да су их напале комшије Албанци који су се после рата доселили у Гојбуљу и да им је циљ да их протерају с вековног огњишта. Баш у том селу је умало линчован дечак Никола Перић (13) док се играо с децом на пољани, а у селу Зебинце у Новом Брду младић истог имена и презимена – Никола Перић, десет година старији од свог имењака – претучен је док је враћао стоку с испаше. Данима је лежао у болници јер су му Албанци поломили нос и неколико ребара. Ниједан починилац напада на Србе није пронађен, а косовска полиција само је писала записнике.

Насупрот томе, при сваком обрачуну са српским народом, та иста полиција показивала је „ревност” и „одлучност”. Тако је било и у септембру прошле године, када је Росу упао на север Космета и у блокади десет дана држала грађане четири општине наводно због регистарских ознака.

У октобру месецу специјалне јединице Росу оклопним возилима, наоружани ватреним оружјем, сузавцима и димним бомбама, извршиле су упад у општине Звечан и Косовска Митровица, због наводне акције за сузбијање кријумчарене робе и пуцале на Србе који су мирно протестовали. Тешко је рањен Срећко Софронијевић (36) из Звечана, којем је Росу мучки пуцао у леђа.

За то време, нису прекидани ни напади, пљачке и провокације у Метохији, није било мира у Ораховцу и Великој Хочи. У Косовској Митровици, у Бошњачкој махали, поново су развијане заставе УЧК и Албаније, а Росу је још једном пожурио да упадне у просторије општине Штрпце, где специјалци наоружани до зуба хапсе десет лица српске националности због наводне корупције.

И крај прошле године Срби су дочекали забринути, а 26. децембра на православном гробљу у Кишници Албанци су поломили осам надгробних плоча. А Куртијева реторика и претње које је у међувремену упутио најављују да ништа боља ситуација за српски народ неће бити ни на крају ове године уколико актуелна приштинска власт задржи свој мандат.

Тортура на Видовдан и претње Драгици Гашић

Један од датума који приштинска полиција, али и албански екстремисти, користи као повод за обрачун и претње сваке године је већ традиционално 28. јун. У 2022. на мети се нашао Никола Недељковић, а лане је то био црногорски држављанин Ристо Јовановић, који је тада ухапшен. Косовска полиција тада је на Газиместану претресала чак и монахињу, којој је Јовановић хтео да помогне.

А само три недеље по повратку и дан после прошлогодишњег Видовдана, 29. јуна, каменован је стан прве српске повратнице у Ђаковицу – Драгице Гашић. На вратима јој данима лупају, остављају поруке с мртвачким главама, а после више од годину дана од повратка и даље је чува косовска полиција. Малтретирање Гашићеве се настављају током целе године, а приликом обијања стана украли су јој и инсулин који сама себи даје три пута дневно.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Стари
ДОКЛЕ?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.