Република Српска потражује имовину у Хрватској

БАЊАЛУКА - Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) Републике Српске покренула је посредством ријечког адвоката Владана Зечевића више судских, управних и других поступака пред надлежним органима у Хрватској, да би јавна предузећа из Републике Српске коначно повратила своју предратну имовину у овој држави. Из ИРБ-а су за бањалучки Глас Српске навели да је, након што је у августу прошле године склопљен уговор са Зечевићем, направљен значајан искорак у решавању имовинско-правних односа некретнина јавних предузећа из Републике Српске које се налазе на простору Хрватске.

„С обзиром на то да се поменуте некретнине налазе на подручју друге државе, ове активности за уређење права на некретнинама, уз примену Споразума о питањима сукцесије, Анекс Г, треба да се спроводе на простору Републике Хрватске, самим тим и од стране адвоката са подручја ове државе”, појаснили су из ИРБ-а.

Анализирајући досадашње резултате навели су да је у овом периоду од годину дана, а на основу увида на терену и анализе имовинско-правне документације, утврђено фактичко и правно стање сваке појединачне некретнине, што је био и један од основних задатака ријечког адвоката у складу са потписаним уговором о пружању правних услуга.

У Хрватској је, како је утврђено, пар десетина некретнина, а реч је о некадашњим радничким одмаралиштима, земљишту, пословним просторима, продавницама, канцеларијама, складиштима и сервисима.

„Највише тих некретнина се налази у регији Далмације, Славоније, Посавине и Баније. Неке од предметних некретнина су и данас у функцији, док су неке девастиране због вишегодишњег некоришћења”, навели су из ИРБ, не наводећи која то све јавна предузећа потражују своју имовину у Хрватској.

Ријечки адвокат Владан Зечевић потврдио је за Глас Српске покретање ових поступака пред надлежни органима у Хрватској, не откривајући при томе више детаља.

Према речима адвоката и председника удружења „Одузета имовина” Зорана Ристића, Хрватска већ деценијама игнорише Анекс Г, у којем је наведено да ће права на покретну и непокретну имовину, на коју су грађани или друга правна лица имали право 31. децембра 1990. бити призната, заштићена и враћена од стране те државе.

Уместо тога, како каже, Хрватска је сву ову имовину прогласила државном дајући је под закуп на 30 година.

„Тај процес и данас траје. Један приватник из Груда недавно је уложио огроман новац у куповину, односно закуп хотела на Макарској ривијери. И то ништа не би било спорно да се не ради о имовини која припада Електропривреди БиХ”, каже Ристић.

Додао је да се вредност имовине предузећа из БиХ и Србије у Хрватској процењује на десет милијарди марака.