Страни језици у нашим школама

Узимам слободу као неко ко није радио у просвети, да укажем на нешто о чему данас, а и већ деценијама, знају ученици (а посредно и њихови родитељи и друштво у целини) кад похађају и заврше основну школу и гимназију у нашем школском систему. Све изнето базирано је како на ономе са чим су се суочавала моја деца и унучад и њихове школске другарице и другови, тако и на искуству мојих рођака у пријатеља у иностранству.

У нашим школама држи се настава из два страна језика. Настава првог језика у основној школи траје осам година и још четири године у средњој, дакле укупно 12 година. Настава другог језика се држи четири године у основној школи и четири у средњој школи – укупно осам година. Наведени подаци показују да у надлежним институцијама у Србији постоји свест о важности учења страних језика и да званична језичка политика образовног система Србије промовише знање бар два језика поред матерњег.

Исто тако, наведени подаци о укупном броју година учења страног језика у нашим школама упућују на закључак да они који заврше гимназију владају првим изабраним страним језиком у мери која је им довољна за коришћење стране литературе и за свакодневну комуникацију и обављање посла на страном језику. Дакле, подразумева течан говор, знање писања и разумевање прочитаног текста.

То су, нажалост, само очекивања. Ниво знања је много нижи. То потврђује и пракса: многи родитељи који могу то да приуште, на бази свог искуства и/или искуства са својим старијим дететом, одлучују да дете упоредо упишу и на курс у некој од школа страних језика.

Потпуно је другачија слика у иностранству. И то не само сада, у 21. веку, већ и више деценија уназад. Свршени ученик гимназије потпуно влада страним језиком, а да притом ни један једини дан није похађао школу страних језика.

То значи да треба подићи ниво наставе у нашим школама, а мерила за оцењивање знања ученика усагласити са стандардима који важе у другим земљама. Исто тако, један од обавезних предмета на завршном испиту (испит зрелости/велика матура или како год се буде звао кад буде поново уведен) мора бити први страни језик, док други страни језик може бити изборни. Да би положио завршни испит, ученик би, као минимум, морао показати ниво компетенције првог страног језика Б2 – у складу са шест нивоа прописаних Заједничким европским оквиром Савета Европе.

Ваља напоменути и да је још од времена кад је почела настава страних језика у школском систему Србије (друга половина 19. века) један од предмета који су се полагали на завршном испиту (испиту зрелости) у гимназијама био страни језик. Али не само у гимназијама. Као пример наводим Богословију „Свети Сава” у Београду. На самом почетку 20. века, на богословском испиту зрелости (стручни богословски испит) полагао се (од живих језика) немачки или руски језик.

Александар Блажек,
Београд