Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У току контроле великих трговинских ланаца

Од доношења уредбе обављене су 43 контроле у којима нису утврђене неправилности ни у погледу хлеба Т-500, ни маржи, каже за „Политику” Татјана Матић, министарка трговине
У току контроле великих трговинских ланаца
(Фото А. Васиљевић)

Тржишна инспекција до сада није добила ниједну пријаву грађана у вези са прекорачењем марже и цене хлеба по уредби којом је цена ове намирнице ограничена на 53,50 динара. План контрола примене уредбе морао је бити усклађен са обавезама по осталим актуелним уредбама (деривати, основне животне намирнице и пелет) које је Влада Србије донела у циљу заштите тржишта и грађана.

Након доношења уредбе, тржишна инспекција је обавестила све веће трговинске ланце о примени нове уредбе и њеног проширења на ограничавање маржи на све врсте хлеба, изјавила је за „Политику” Татјана Матић, министар трговине туризма и телекомуникација.

Објаснила је да су до сада извршена 43 надзора у којима нису утврђене неправилности ни у погледу хлеба тип 500, ни маржи за остале врсте хлеба. Према информацијама из контрола, на остале врсте примењене марже су у распону од 20 до 40 процената, а неке контроле, укључујући и велике ланце, су у току, каже Матићева.

Уредбом о ограничењу цене која се примењује од 10. августа 2022, коригована је цена хлеба „сава” за 4,5 динара, па сада кошта 53,50 уместо 49 динара. До те мање корекције морало је да дође јер су порасли трошкови производње те намирнице.

– Истовремено, уредбом је ограничена висина трговачке марже на максимално 40 одсто у односу на произвођачку цену у продаји ове намирнице, како би дошло до појефтињења свих осталих врста хлеба у маркетима. Наиме, трговачка маржа неће моћи да премаши 40 одсто, јер је просечна маржа износила и до 85 процената, наводи министарка трговине.

Овом уредбом Влада Србије, како додаје, наставља да штити стандард грађана, управо када је реч о основним намирницама у исхрани, а то је – хлеб.

У том циљу је пекарска индустрија у Србији, услед вишемесечне кризе изазване увезеном инфлацијом, добијала од државе брашно из робних резерви по субвенционисаној цени, да би основну врсту хлеба, као што је „сава”, производили јефтиније. Матићева каже да ће влада наставити политику заштите стандарда грађана, у околностима актуелних кризних ситуација у Европи и свету. У том смислу ће се најстроже санкционисати и кажњавати свако непоштовање уредбе о ограничењу висине трговачке марже у продаји хлеба, које буде установила надлежна инспекција.

– Уз дужно разумевање за све неповољности пословања у којима су се нашли и произвођачи и трговци услед енергетске кризе и раста цена трошкова производње, морају се поштовати закони и уредбе којима се штити стандард грађана. Досадашње искуство са применом уредбе која се односила само на хлеб од брашна тип 500, за које је у 2021. и 2022. години примљено само 20 пријава грађана, извршено 1.488 контрола и утврђено 79 повреда уредбе, показује да се привредни субјекти, више од 95 одсто њих придржавају прописа, објашњава наша саговорница.

Нова уредба проширена је и на ограничење маржи (40 одсто) за све врсте хлеба, а у складу са Правилником о квалитету жита, млинских и пекарских производа и тестенина, хлебом се сматра пекарски производ преко 250 грама.

 

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Šta EU može da učini od tebe?
Šta ćemo sa trgovinskim lancima koji uvoze smrznuti hleb i peciva, i samo ih peku ovde u pećima vidljivim potrošačima. Uvoz je smešan - 3 000 000€ godišnje. Ah, da, oni nisu pod kontrolom, ne proizvode Sava hleb.
Бранислав Станојловић
Зашто се мешате?!? Пустите ланце да се боре међу собом и спуштају цене! ТО је природно!
Бата
Главна превара која се практикује у самопослугама већ деценијама (дуго памтим) је погрешна цена на рафу. Или не склоне снижену цену иако снижење више не важи, или су артикли на рафу постављени изнад етикете за неки други јефтинији производ. Да је то намерно верујем зато што сам током година више пута опомињао продавце у разним самопослугама да им стоји погрешна цена али они то не исправљају.
Ахмед
Такве преваре постоје и код великих познатих ланаца, попут Алдија и сл. Изнад њихових претрпаних кошара , познат црвени 50% снижење картончић. Дођеш на касу која ти откуца уобичајену цену, па кад питаш зашто је то тако и обавестиш је о снижењу, каже ти касерка ладно да је то снижење или било прошле седмице, или ће тек да буде од сутра или прекосутра, али су ето као већ ставили ознаке за снижења... Може о томе да се филозофира, али као што Миле рече, ако не вратиш производ, шта се онда буниш.
mile
Kod velikih sistema se desi greska u ceni, prodavac dobija fiksnu platu pa nema nista od toga sto ce naplatiti skuplje. Inace kao kupac kad na kasi vidim da nije cena sa rafa ako mi ne odgovara vracam proizvod nazad i zavrsena prica.Kasir koji radi naplatu nema nista sa tim posto mu je cena u sistemu i nemoze je sam promeniti.Ako kupis proizvod pristao si na vecu cenu i sta se bunis.Posle kupovine odmah pregledam racun da vidim da li kolicina i cena odgovaraju onome sto sam hteo da kupim.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.