Америчке грешке и заблуде у Авганистану

Прошло је годину дана од понижавајућег и хаотичног повлачења Американаца из Авганистана, али испоставља се да је најдужи оружани конфликт у америчкој историји завршен како је и почео – грешкама и заблудама.

„Рат је завршен”, изјавио је тада председник Џозеф Бајден означавајући „крај ере великих војних операција да би се преобликовале друге земље”.

Катастрофална америчка дводеценијска Одисеја почела је колективним шоком после удара Ал Каиде 11. септембра 2001. „Чак ни Римска империја на свом врхунцу није могла да се мери са економском, војном и технолошком доминацијом над светом, какву су поседовале Сједињене Државе”, писао је Пол Кенеди, професор историје са „Јејла”.

Али у само неколико драматичних сати тог дана, Америка је престала да буде тријумфални победник Хладног рата и претворила се у рањену суперсилу. У наредних 20 госина изгубиће још много тога. Империје не умиру када њихове вође подигну руке увис. Умиру када више нису веродостојне.

Авганистански исламски пуританисти, талибани, одбили су да испоруче Осаму бин Ладена, па је Џорџ В. Буш убрзо активирао аморфни концепт глобалног рата против тероризма. Американци, а потом и снаге НАТО, ушли су у Авганистан.

Неоконзервативци у Вашингтону дизајнирали су поход као врхунски израз светског лидерства и америчке непобедивости, технолошке и моралне супериорности. Покренут је рат између врхунског добра и врхунског зла. Обе стране су га тако тумачиле.

Да, рат је завршен, како је рекао Бајден, придружујући се Џорџу В. Бушу, Бараку Обами и Доналду Трампу, који као и он нису успели да поразе талибане. Нико одговоран за пораз није позван на одговорност нити је понудио извињење. Страдала је репутација Америке као лидера слободног света. Бинладенизам је надживео свог творца.

Инвазија је нанела трајне штете прекоатлантским односима јер европски савезници нису били спремни да следе још једну авантуру која је као последицу имала експанзију безбедносних структура Америке, ограничавање људских слобода и права на приватност и нарастајућу глобалну свест о ограничењима – а не потенцијалима – америчке моћи.

Две бачене деценије. Ниједан ратни циљ није остварен по цену од 2.500 погинулих Американаца и 2.200 милијарди долара трошка, 300 милиона долара дневно. Једно од најгорих коцкања америчке спољне политике завршено је смрћу 66.000 авганистанских војника и полицајаца, више од 47.000 авганистанских цивила и 51.000 убијених талибана.

Американци су се безлично повукли остављајући Авганистанце у мизерији створеној осветничким походом Џорџа В. Буша. Талибани никада нису признали да су помагали Ал Каиду или да је Авганистан искоришћен за припреме напада 11. септембра и друге операције.

Када су под контролом већ држали највећи део земље, талибани су се вратили старим обичајима. Једном талибан, увек талибан. Експлозивом су уништили статуу једног шиитског војног лидера који се против њих борио током грађанског рата деведесетих.

Пошто су успоставили власт у Кабулу, тек што су Американци нестали 15. августа 2021, талибани су се брзо вратили ригидним интерпретацијама шеријатског права. Обновљен је репертоар казни за разне преступе: егзекуције, ампутације и бичевање.

У време када је Бајден најавио повлачење, један од главних аргумената био је да је Ал Каида толико „деградирана” да САД више немају потребу за војно присуство. Годину дана касније се испоставило да континуитет америчких заблуда није прекинут.

Иако су се обавезали одредбама споразума са Американцима из Дохе 2020, који прецизира да талибани неће на својој територији допустити активности разних терористичких група за активности уперене против америчких циљева, талибани су убрзо после победе најавили да их не занима сарадња са САД о сузбијању екстремистичких група .

Шеф Беле куће морао је да се пита како се догодило да је Осамин наследник на месту вође Ал Каиде живео у кући у Кабулу која је припадала високом званичнику талибана.

Бајден је желео да верује да ће се талибани променити. Веровао им је када су тврдили да неће бити дискриминације према женама. Жене су уклоњене са свих важнијих положаја. Обавезне су да буду прекривене буркама и да се на јавним местима појављују у пратњи блиских мушкараца. Око 850.000 девојчица више не може да похађа средње школе. Забрањена су им спортска такмичења и глума у филмовима. Министарство за промоцију врлина и спречавање греха наредило ја да се „одрубе” главе луткама-манекенима по излозима, тврдећи да су оне „идоли”, а идолатрија је по исламу неопростив грех.

Веровао је Бајден да ће талибани одустати од ригидне владавине по најстрожим кодовима раног ислама, да ће се отварати према свету како би добили зајмове за решавање катастрофалне хуманитарне кризе и, најважније, да ће онемогућити да Авганистан поново постане терористички рај.

Авганистан је поново постао уточиште највећих америчких непријатеља. „Вратили смо се тамо где смо били 11. септембра, а то нажалост значи да су талибани и Ал Каида поново заједно”, проценио је Брус Ридл из Брукингових институција. „Двадесет година напора, узалуд.”

Рат је почео грешкама, без консултација савезника, завршен је себичним повлачењем, такође без саветовања савезника. Ратови се не памте само по ономе што разруше већ и по ономе што створе.