Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Mост преко Црвеног мора

Mост преко Црвеног мора

Један од многобројне полубраће Осаме бин Ладена, Тарик, најавио је прошле недеље најимпозантнији економско-политички пројекат на почетку 21. века. Уговор који су потписали Тарик бин Ладен и председник владе Џибутија Мохамед Дилејта предвиђа оснивање „Нур Ситија”, првог у низу од укупно стотину еколошки одрживих „градова светлости“, чију изградњу широм света, као главни носилац, планира саудијска групација Бин Ладен.

Идеја добија на значају када се зна да ће два будућа града на јеменској и обали Црвеног мора у Џибутију „митски“ спајати најдужи висећи мост на свету. Породица Бин Ладен је уложила више стотина милиона америчких долара у пројекат осмишљавања градова на обалама теснаца Баб ел Мандеб, у јужном делу Црвеног мора. Како преноси лондонски „Економист“, изградња би требало да почне следеће године, када буду договорени услови за бесцарински статус будућих метропола. Предвиђа се да би до 2025. године „градови близанци“ могли да имају 2,5 милиона становника у Џибутију и 4,5 милиона у Јемену.

Као главни инвеститори помињу се амерички произвођачи војне опреме и саудијски крупни капитал. Да ли је реч о обезбеђивању стратешких интереса Сједињених Држава на Средњем истоку, па тек потом повезивању Африке и арапског света, за сада одговор није известан.

Конзорцијум за изградњу укључује велике произвођаче оружја као што су „Алајд дифенс системс“ и „Локид Мартин“. Присуство ових „играча“ говори много о безбедносном аспекту читавог пројекта.

САД су војно присутне у Џибутију од 2002. године, одакле делују против Ал Каиде у суседном Јемену. Ова афричка земља је такође дом највећој француској војној бази у иностранству. Намеће се закључак да је остварење овог „међународног пројекта“ најпре добар начин да се осигура безбедан саобраћај кроз Суецки канал, али и да се стабилизује Средњи исток кроз учешће породице Бин Ладен.

Нада и контроверзе обележавају читаву замисао. Да ли је могуће привући највећу инвестицију свих времена у ове сиромашне земље?

Са годишњим производом од 600 долара по становнику, Јемен спада у ред најсиромашнијих држава. Џибути, који привређује око 1.000 долара по становнику, већ сада се суочава са озбиљном несташицом воде, док већину потреба за храном задовољава из увоза. Због тога претпоставке о употреби одрживе енергије и изградња метропола у сушном пределу постају предмет сумње. Са друге стране, политичка нестабилност у Јемену и бројни терористички напади Ал Каиде у тој земљи изазивају забринутост.

Грађевинари су подједнако склони тврдњама да изградња 20 милијарди долара вредног моста представља велики ризик. Реч је, наиме, о веома трусној области, што може да угрози безбедност грађевине, која би требало да служи и као нафтовод.

Корист је кључ читаве приче, јер би било створено неколико милиона нових радних места, што би донело огроман напредак и наду овим сиромашним државама, али и значајан профит за инвеститоре.

Аеродром на афричкој страни, који би привлачио 100 милиона путника годишње, већином ходочасника за Меку, и мост дужине 29 километара који би повезивао Арабијско полуострво са Африком, омогућавајући превоз људи, терета и ресурса, заиста подсећа на приче из „Хиљаду и једне ноћи“. Трошкови изградње се процењују на невероватних 200 милијарди долара.

„Градови светлости“ као главне менаџере окупљају америчке предузетнике у области војне индустрије. Мајкл Вејкон је радио за познати „Дајн корп“ и „Л-3 Комјуникејшн“. Вејконов колега Дин Кершо провео је 29 година у америчкој војсци; други су служили на различитим позицијама у Бушовој администрацији.

Тек на крају долазимо до хуманизма. „Џибути ће изградњом Нур Ситија добити прилику да постане део новог човечанства – ново финансијско, образовно и здравствено чвориште Африке“, тврди Мухамед Ахмед, представник породице Бин Ладен.

Сви би могли да добију много, задовољивши конкурентне интересе, а све у нади да није реч о још једној бајци.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.