Млади неће да се испрљају

Нико неће да буде прашњав и да упрља руке – сви би у гимназије и да после раде у канцеларији. Овако, отприлике, изгледа слика нашег средњег образовања ако се укрсте подаци о интересовању матураната у овом уписном року у средње школе.

Према подацима Министарства просвете, после првог рока остало је чак 16.000 слободних места, махом у подручјима машинство и обрада метала, геологија, рударство и металургија, пољопривреда, производња и прерада хране, као и у текстилству и кожарству.

Можда ће неки подаци деловати чудно, али празних клупа остало је чак и у Београду у школама које образују ђаке за будуће конобаре, куваре, туристичке техничаре... Ђаци не желе ни у месаре, пекаре, столаре, обућаре, цвећаре, фризере, посластичаре, дрворезбаре, керамичаре, електричаре, виноградаре... Већ летимичан поглед на ова занимања јасно говори у којим подручјима ће у будућности бити проблема на тржишту рада.

Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић истиче да се занати у Србији гасе: у Београду се за молера ове године уписало свега 10 ученика, а за занимање обућар само један ђак.

„Већ годинама је проблем мали број ученика који се уписују у трогодишње школе, односно на занате. У блиској будућности ћемо бити суочени са недостатком молера, зидара, тесара, али и обућара и бродомеханичара, нећемо имати оне који ће да граде кућу или да армирају и раде тесарске послове”, каже Антић.

Према његовим речима, уписна политика ове школске године донела је „фрапантне и забрињавајуће” податке.

„Поставља се питање целој бранши да ли се на овај начин укида грађевински смер и то у тренутку када се у нашој земљи гради као никад до сада. Да ли то значи да ћемо у наредном периоду увозити радну снагу грађевинског профила из земаља трећег света попут Индије, Пакистана, Филипина, Малезије...?”, пита Антић.

Како каже, и смер декоратер зидних површина (молер) јесте пред гашењем, па се поставља питање ко ће да кречи и ради декорацију зидова. Кожарство и бродарство су на издисају такође. Говорећи о пољопривредној струци, Антић каже да и та занимања у средњем образовању у потпуности одумиру, а машинство је такође дефицитаран образовни профил.

Према подацима просветних власти, трогодишње школе уписује око 15 одсто ђака, гимназију скоро 30, а четворогодишње средње нешто мање од 60 одсто деце.

Школе се довијају како знају и умеју у покушају да привуку више ђака. Тако је Заједница машинских школа Републике Србије покренула акцију са ауто-сервисима Србије – обилазе школе и објашњавају деци које су добробити заната. Према речима Синише Којића, председника Заједнице машинских школа Србије, међу најтраженијима су бравари-заваривачи, механичари моторних возила, индустријски механичари, оператери машинске обраде. Посао млади добијају већ са 17, 18 година.

Осим чињенице да ученици немају довољно информација о траженим занимањима, професори кажу да кроз разговоре са родитељима схватају да постоји и страх јер деца раде са потенцијално опасним машинама, иако су и у школским радионицама и у компанијама ризици сведени на минимум.

Оно што се током кампање покушава, јесте да се ђацима објасни да школовање за занатлију не значи и крај њиховог образовања, да није тачно да занате уписују само лоши ђаци, као и да занатство није само фабрика где су радиле њихове бабе и деде, већ модерни погони 21. века са далеко бољим условима рада.Антрфиле

У дуалном образовању 8.000 ученика

У жељи да младе привуку занатима и занимањима којих нема на бироу за незапослене, Србија од 2002. године, првенствено уз помоћ владе Немачке и ГИЗ-а, ради на реформи средњег стручног образовања. Осим из Немачке, највећа подршка просветним властима и Привредној комори Србије стиже и из Аустрије и Швајцарске.

Најзначајнији помаци начињени су 2013, а наша земља је прва у региону усвојила Закон о дуалном образовању 2017. године. То значи да ђаци теорију стичу у школи, а практичне вештине у компанијама, у које се на крају и запошљавају. Тренутно, према подацима Привредне коморе Србије, у модел дуалног образовања укључено је 700 компанија, а 8.000 ученика у 150 школа се образују у 52 образовна профила.