Стојић и Јагар у полуфиналу

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 9. августа – Једна од наших узданица на 29. олимпијским играма, веслачки двојац Никола Стојић, Горан Јагар, у великом стилу се пласирао у полуфинале, оставивши далеко, далеко иза победнике Светског купа и олимпијске вицепрваке, хрватску браћу Скелин. Иза њих је био и чешки тандем у којем је јача половина стари лисац Вацлав Халупа (40), „сребрни” из Барселоне 1992, коме су ово шесте Игре, а испред – само Новозеланђани Нејтан Тведл и Џорџ Бриџвотер који су „већ виђени” на победничком постољу чији је највиши степеник, како овде кажу, „резервисан” за аустралијски пар Џин Дру, Фри Данкан.

– Мислим да смо Хрвате успели да демотивишемо на недавном тренингу на којем смо их убедљиво оставили иза себе – рекао је Никола Стојић по изласку из чамца. – Очигледно је да су браћа Скелин психички пала после тог тренинга. Зато сам 99 одсто био сигуран да ћемо бити међу прва три. Само нисам знао како ће Чеси да се понашају.

Наши веслачи су били врло расположени после трке, а Стојић је предњачио у шалама. Тако је на питање – да ли вам овако добра трка „говори нешто” – одговорио кроз осмех:„Говори нам да смо у првих 12 посада”!. А онда је уследила озбиљнија анализа:

– Наш циљ је улазак међу првих шест. У јакој групи успели смо да будемо сигурно други, што је добар знак. Мало смо смањили гас у последњих 600-700 метара, када је све било извесно. Дај боже да се пласирамо у финале, у суботу. Тада ћемо ићи до краја, јер у таквим тркама нема калкулисање: како завршимо ту трку, таква ће нам бити сезона.

И Горан Јагар се слаже да су браћа Скелин, Синиша и Никша, „убијена у појам” на једном од првих тренинга по доласку у Пекинг, када су их Стојић и он натерали да се зауставе пре циља. Обојица сматрају да ће у борби за пласман у финале бити важна и психолошка припрема. Јагар наводи још једну корист од данашње трке:

– Повели смо трку, што је за нас врло важно, пошто смо ове сезоне мало киксали у старту, будемо четврти, па је после много теже да се вратимо... Навикли смо на Новозеланђане. Они су, како ми то кажемо, стандардни медаљаши. Волимо да се такмичимо с њима јер код нас изазивају позитивну трему. И сада су употребили своје најјаче оружје – сјајан финиш, а ми смо се двоумили да ли да кренемо или не. Кад су већ мало одмакли, онда смо рекли нема потребе да их јуримо. Успели смо да одговоримо на један њихов напад што је врло важно, јер се надамо да ћемо се с њима опет срести у финалу.

Савезни капитен Небојша Илић је овако описао трку:

– Трка је била изузетно тешка, пре свега психички. Тркали смо се са фаворитима с Новог Зеланда, с Хрватима који су победници овогодишњег Светског купа и олимпијски вицепрваци из Атине, и са Чесима који су нас ове године два пута тукли. За Чехе весла један од најбољих веслача свих времена Халупа коме су ово шесте Олимпијске игре. Ова трка је посебно важна јер смо у њој савладали оне од којих смо губили ове године. То говори да имамо реалне шансе да се пласирамо у финале.

О неочекивано лошем издању браће Скелин, која ће нову шансу потражити и репесежу, Илић је рекао:

– Браћа Скелин су врло тешко поднела пораз који смо им нанели на већ поменутом тренингу. Они су под психолошким притиском да морају против нас да веслају на победу. Ми већ имамо тактику за њих: идемо на то да их претекнемо како знамо и умемо у било ком делу стазе, јер они онда стају. Очекује нас још тежа трка у полуфиналу. Седам чамаца ће се борити за шест места.

Стојић и Јагар ће у среду веслати у полуфиналу. Почетак те трке је или у 10,10 часова или у 10,20 ч (по кинеском времену 16,10 ч и 16,20 ч).

-----------------------------------------------------------

Зар је у Београду чистије

На регатном центру „Шуњи”,око 60 км од центра града, једна од главних тема јесу временски услови (температура 32 степена, влажност око 85 дсто). На њих се жале малтене сви такмичари, али не и Никола Стојић који се мало нашалио поредећи климу код нас и у Кини:

– Услови су за све исти у Пекингу. Мислим да узрок смањене видљивости није загађење ваздуха, на које се сви жале, већ велика влажност. Да је ваздух прљав, осећао би се непријатан мирис. Пошто у Београду није ништа чистије, за нас је ово нормално. Много нам више смета кад одемо на Блед, јер нам тамо треба недељу дана да се привикнемо на чист ваздух. Шалу на страну, овде је много вруће и влажно. Зато се трудимо да што више будемо у затвореном простору. Још нисмо били ни до града. Обилазак остављамо после такмичења. Сад смо концентрисани само на пласман у финале.