Југослав Тинтор пред дисциплинским судом АКБ

Дисциплински тужилац Адвокатске коморе Београда (АКБ) Биљана Кајганић подигла је, а потом проследила дисциплинском суду оптужницу против Југослава Тинтора, некадашњег председника Коморе. Актом тужиоца, Тинтору се на терет ставља тежа повреда дужности адвоката – да је прекршио две одредбе Статута АКБ: да је својим поступањем и иступима у јавности нарушио углед и положај адвокатуре и да је органе коморе довео у заблуду при доношењу одлуке давањем нетачних података.

Сумњу да је некадашњи председник АКБ починио прекршаје, дисциплинској  тужитељки изразио је у фебруару ове године адвокат Душан Братић. За Тинторове спорне поступке, како је казао, сазнао је из разговора са колегиницом која је била члан Испитне комисије АКБ. Она му је, према незваничним информацијама, испричала да је на једном од адвокатских испита, који је услов да би свршени студент права био уписан у адвокатски именик, дошла девојка коју је Братићева колегиница препознала јер је већ поступала као адвокат. Након провере, утврђено је да је она била усписана у адвокатски именик, иако испит није полагала.

Када је чуо за ово, адвокат Братић се обратио службеници која ради у Комори и сазнао да случај поменуте девојке није усамљен. Све се, како се испоставило, дешавало током 2017. године током „двовлашћа” у престоничкој адвокатској комори. Испоставило се да је поред девојке чији је случај откривен, било и других: – да су кандидати уписивани у адвокатски именик иако нису платили уписнину, док су поједини платили, али претходно нису одрадили приправнички стаж...

Подсетимо, тада су у АКБ спроведена два  паралелна избора за њеног председника. На једном је победу однео адвокат Владимир Гајић, а на другом Југослав Тинтор. После извесног времена, превласт је однео Тинтор.

Службеница Коморе којој се Братић обратио, према незваничним информацијама, рекла му је и да је Тинтор једном приликом доставио служби АКБ досијее кандидата који нису испуњавали услове за упис у адвокатски именик, како би припремила документа пред седницу Управног одбора. Идеја је била да се „спорни” кандидати, које је у именик адвоката уписала струја супротна Тинтору, упишу у именик и тако се исправи неправда настала због сукоба у Комори.

Коментаришући оптужницу која је подигнута против њега, Тинтор за „Политику” каже да сматра да је поступао исправно и да се детаљно о свему изјаснио у изјашњењу на пријаву која је поднета против њега.

– Адвокат Братић поднео је пријаву Биљани Кајганић да сам ја наводно довео у заблуду чланове УО АКБ када су донели одлуку да у договору са Владимиром Гајићем отклоне све последице претходних сукоба у АКБ, тако што ће се конвалидирати уписи осам адвоката и пет приправника које је уписао УО АКБ којим је председавао Гајић. Овде је реч је о адвокатима и приправницима чију испуњеност услова за упис је оценио Гајићев УО АКБ, али је правоснажном судском пресудом доведен у питање легалитет избора чланова Гајићевог УО. Проблем је био што су они уназад две-три године радили као адвокати, имали решења и легитимације које је потписао Гајић, али нису били у уписани у званичне именике које је водила АК Београд на челу са мном – објашњава Тинтор.

Једини пут за решавање овог проблем, према мишљењу бившег председника АКБ, био је конвалидација уписа ових адвоката и приправника са датумом када им је издата адвокатска легитимација од стране Гајића без преиспитивања испуњености услова за упис јер је то већ једном било предмет оцене УО којим је председавао Гајић.

Управни одбор је донео одлуку, објашњава Тинтор, да кроз понављање управног поступка конвалидирамо њихов упис како би добили решење и легитимацију са мојим потписом и били уписани у јединствени именик, што је важно због ажурности евиденција које АКБ води.

– У мом изјашњењу на пријаву позвао сам се на тонски запис седнице и цитирао делове транскрипта из којих се јасно види да чланови УО приликом дискусије нису ни у каквој заблуди и добро знају да се конвалидација уписа обавља са датумом када су уписани од стране Гајића, без поновног преиспитивања услова за упис и да се доноси у циљу коначне нормализације стања у АКБ, као резултат претходног договора са Гајићем. Да би се разумео мотив Кајганићке да подигне оптужницу против мене, треба знати да су она и Братић добри пријатељи и саборци, јер је она била члан УО и „десна рука” бившег председника Слободана Шошкића, Братић у то време био млади адвокат који је предводио младе колеге које су подржавале Шошкића у његовим нелегалним опозивима на хајдучким скупштинама и нелегално спроведеним изборима који су потом поништени правоснажним судским пресудама. Важно је знати да је суд утврдио да је и Кајганићка нелегално обављала функцију члана УО АКБ пуне четири године, тако да су и одлуке о уписима адвоката код којих је она гласала потенцијално спорне. Уместо да је као адвоката буде срамота што је пуне четири година узурпирала чланство у УО, она се поново кандидује и бива изабрана за дисциплинског тужиоца на основу подршке и гласова које јој је обезбедио њен  саборац Братић, који сада има позицију да „из сенке” утиче на токове и исходе дисциплинских поступака – каже Тинтор.

Он наводи да се против Кајганићеве и Братића „борио” пре седам година и наводи да су „они два света у адвокатури”, односно да се не слажу у погледима како адвокатура треба да буде уређена и како комора треба да функционише.

– Кајганићка сада по први пут долази у позицију да се реваншира за неке изгубљене битке у прошлости и она то чини заједно са Братићем којег тај сукоб храни, јер живи у прошлим временима оптерећен чињеницом да групација којој је припадао у тим сукобима није доносила правилне и законите одлуке. То је уосталом утврђено правоснажним судским пресудама, којим је између осталог поништен избор и саме Кајганићке и утврђено да је функцију члана УО АКБ у време Слободана Шошкића обављала противправно. Нажалост, она данас има позицију да као тужилац прогони друге адвокате, што је трагично за адвокатуру Београда. Кајганићка овде злоупотребљава службени положај дисциплинског тужиоца АК Београда по наговору свог пријатеља Братића. Да ли је њихов мотив да у монтираном поступку издејствују моју дисциплинску осуду како би ме елиминисали као кандидата на неким будућим изборима или само чиста освета због дешавања у прошлости - не знам, али знам да је Кајганићка без обзира на свој лични анимозитет према мени била дужна да се руководи оним што из материјалних доказа произилази тј. тонским записом. Она не може „по сопственом нахођењу” да против неког покреће поступке јер она тако хоће или је неко тако наговори.