Не дају утрину за депонију

Прокупље – Све је узаврело у Доњој Стражави код Прокупља. У ове претопле дане, ужарене су и страсти. Атмосфера нимало пријатна. Овде кажу да ни по коју цену неће да дозволе да се у њиховом атару гради регионална депонија, како је планирано.

– Наша порука општинарима је: нека траже друго место за депонију. Овде неће успети да је изграде – каже за „Политику” мештанин Миливоје Стојиљковић, којег смо, са сином Иваном, на трактору са приколицом, затекли наместу званом утрина, где је требало да почну радови на уређивањуодлагалишта смећа из Прокупља, Куршумлије, Блаца, Житорађе...

– Ако депонија буде усред наших вишњика и шљивика, бојимо се да нико више неће да купује наше воће. Ми смо на сталној стражи и не дамо да ико овамо приђе – истиче његов син Иван. И отац и син тврде да нема човека у селу који ће да одобри да му ђубре буде изнад куће и да су спремни на сваку врсту отпора. У томе, кажу, имају подршку и житеља суседног градског насеља Сеља.

– Људи су огорчени и не вреде никаква убеђивања – вели Мирко Митровић, председник месне заједнице. – Прете да ће, ако неко покуша да почне градњу, за 10–15 минута тракторима, камионима и колима запречити све путеве ка утрини. Представници локалне власти обећали су да ће уз депонију уредити све путеве у селу, решити снабдевање водом, канализацију, поправити школу, изградити игралишта, па и цркву... Ниша не помаже, па ни објашњења да депонија неће да представља опасност. Многи остају упорни у одбијању и помисли да се она овде гради. Прете и мени да ме смене, ако случајно попустим.

Митровић нам на лицу места објашњава да у центрубудућег сметлишта треба да се нађе и извориште сеоског водовода грађеног са дозволом шездесетих година. Лево и десно су још по један. У тој увалипримећујемо само шикару, али и около њиве, воћњаке, понеки виноград... Доле, под брдом, виде се делови града.

– У салу СО на приказивање пројекта дошло је 50–60 Стражавчана. Међутим, после уводних речи Веселина Копривице, председника општине, они су устали иотишли. Пројекат нисухтели ни давиде – казује Митровић. И додаје: – Ми имамо тапију на утрину још од 1931. године. Ту пише да на ово земљиште од око 80 хектара има право само наше село, а не ни општина ни држава. Сад хоће да нам узму око 12 хектара за градско ђубриште!

Биолог Мирослава Крсмановић, која се стара о овом пројекту, каже за наш лист да се на њему радило пет година и да је све спремно да радови почну. Овлашћени институт „Кирило Савић“ у Београду урадио јепројекат који има 21 књигу и плаћен је седам милиона динара. Ту је све до детаља испланирано, па и заштита околине.И Министарство за заштиту животне средине је још 20. јуна прошле године дало сагласност а Фонд за екологију новчано га подржао.Влада је издвојила 270 милиона динара. За годину, годину и по треба да буде завршена прва фаза. Према њеним речима, у Србији се гради пет оваквих депонија, а у Врању и Горњем Милановцу су већ у функцији.

– Не мислимо да одустанемо од изградње регионалне депоније – каже за наш лист заменик председника општине Прокупље Томица Милутиновић. – Све смо до сада урадили у складу са законима и прописима. Ово није питање које треба да решава само локална самоуправа, већ и држава. Наравно, не прекидамо договоре и са становницима Доње Стражаве.

Обратили смо се и Дарку Жарићу из покрета „Зелени“, који нам је рекао:

– Кад би се људима објаснило на пригодан начин да депонија неће да им смета, да ће да им донесе и користи, како у комуналном уређењу села, тако и кроз запошљавање стотинак младих, верујем да не би било неспоразума.

До тада, ђубре се у Прокупљу и даље истовара скоро усред града.