ЗОО врт Палић: Одузети лавић је добро и напредује

Тромесечно младунче афричког лава, које је пронађено у приватном стану у Суботици, пре месец дана збринуто је у Прихватилишту за дивље животиње Зоолошког врта Палић.

Како наводе надлежни из ове установе, лавић је у карантину у добром општем стању и ради се на његовој адаптацији, будући да ће највероватније остати у ЗОО врту.

Да еколошки криминал не јењава у Србији, управо потврђује тај случај одузимања, тада двомесечног младунчета афричког лава, који је одгајан у приватном стану у Суботици.

„У наше прихватилиште је 28. јула стигао мали афрички лав. Када је примљен имао је два месеца и доставила га је полицијска специјална јединица за сузбијање еколошког криминала и заштину животне средине. Одмах по приспећу прегледао га је ветеринар и узете су анализе. Утврђено је да је у стабилном стању и доста доброј кондицији, осим што је био мало уплашен и дезоријентисан, што је сасвим нормално, с обзиром да је променио те ноћи средину”, каже за Танјуг Соња Мандић, директорка Зоо врта Палић.

„Одмах му је ветеринар увео специјализовано адаптирано млеко за мачиће. Врло брзо је напредовао, тако да је од неких четири килограма телесне масе колико је имао кад је стигао код нас, за месец дана напредовао чак шест. Пре две, три недеље почели смо да му дајемо и живо месо”, рекла је она.

Лавић је под 24-часовним надзором тимаритеља, а ради се на адаптирању простора у ком ће убудуће боравити.

„Надамо се да ћемо успети брзо да адаптирамо објекат за њега јер је у оваквим ситуацијама брзина пресудна. Велике мачке врло брзо расту, где у узрасту до неких годину дана су и велике и опасне као одрасле јединке. Овај лавић неће моћи да буде смештен у нашим постојећим волијерама са осталим лавовима, јер тамо се зна ко су алфа мужјаци, тако да ће добити свој простор где ћемо га спајати са женкама”, објашњава Мандићева.

Полиција је поднела кривичну пријаву против 36-годишњег мушкарца због постојања основа сумње да је извршио кривична дела недозвољена трговина и уништење, оштећење, изношење у иностранство и уношење у Србију заштићеног природног добра.

Нажалост, ово није усамљен случај. Од 2010. године, када су у нашој земљи на снагу ступили јасни прописи за држање дивљих животиња, у палићко прихватилиште стигло је неколико већих инспекцијских заплена, различитих егзотичних врста.

„У највећем броју то су велики питони, егзотичне птице, мајмуни, мрки медведи и друге звери. Пре неколико година, била је чак и заплена кајмана. Пре пар месеци код нас су стигле две медведице из околине Краљева, које су 30 година држане у приватном власништву”, казала је она.

Навела је да у Србији имамо велики проблем са смештајним капацитетима у прихвату.

„Једино наш и Београдски зоо врт већ годинама има уговор о прихвату са Министарством заштите животне средине, као органом надлежним да коначно одлучује о судбини тих заплењених животиња”, рекла је директорица палићког жолошког врта.

Као апел људима, она поручује следеће:

„Обратите пажњу како набављате животиње и које животиње набављате. Не мислим на лавове, медведе и слично за које се подразумева да не може физичко лице да их држи у приватном власништву. Причам о другим егзотичним врстама које можда изгледају занимљиво, најчешће по друштвеним мрежама, али то су дивље животиње”.

„Потребно је специјализовано знање да би се оне држале. Рецимо велики папагаји када их узмете, не стоје мирно у ћошку као на слици. Они креште, једу намештај, траже константну пажњу...то је као да имате још једно захтевно дете у породици 24 часа. Дакле, није све тако како изгледа”, закључила је Мандићева.