Метак је „отисак прста” цеви из које је испаљен

Обдукциони налаз масовног убице са Цетиња потврдио је да је на Вука Бориловића испаљено пет пројектила. Још нема одговора на питање који је хитац био смртоносан, односно да ли је испаљен из оружја полицајаца или грађанина Ненада Калуђеровића.

На који начин се вештаче пиштољска зрна и како се балистичко вештачење комплетира са налазима обдукције, питали смо др Милана Шкулића, професор кривичног процесног права и криминалистике на Правном факултету у Београду.

– Ако је убијени погођен са више хитаца, попут пет хитаца у конкретном случају, судско-медицинско вештачење на темељу судско-медицинске обдукције, даје одговор на питање који од хитаца или који су од више хитаца, били смртоносни. То се чини с обзиром на врсту повређивања и локалитет на телу који је погођен, као и непосредан узрок смрти. Такав би на пример, био погодак директно у срце, услед којег настаје масивна повреда, која врло брзо, скоро моментално доводи до престанка његовог рада – каже професор Шкулић.

Ако је само један хитац смртоносан, онда је ствар у почетку нешто једноставнија, а ако је више њих то је некада веома компликовано.

– Некада и хитац који би иначе био смртоносан с обзиром на место у телу које је погодио, неће бити такав, јер је човек који је погођен, претходно већ био мртав. Овде је од значаја и да ли је дошло до крварења под утицајем постојања крвног притиска. Наиме, ако је човек погођен у витални део тела, доћи ће до крварења, јер срце још куца и постоји крвни притисак. Обрнуто, ако је погођен човек који је већ издахнуо, тада ни не долази до правог крварења, јер више нема ни крвног притиска. Лекари судске медицине спровођењем вештачења, а на темељу свих информација произашлих из обдукције и прегледа тела, закључују шта је непосредни узрок смрти, као и ако је човек погођен са више хитаца, који је од њих био тај који је довео до смрти – наводи др Шкулић.

Све је то у кривичноправном смислу веома релевантно. Јер, како наглашава, ако је пуцано у живог човека – онда потенцијално постоји убиство, или се може радити о основу који искључује противправност, па самим тим не постоји и то кривично дело, као када је реч о нужној одбрани, под условом да је хитац испаљен у време трајања напада, док онда када је пуцано у већ мртвог човека, постоји апсолутно неподобан покушај убиства.

– Обрнуто, ако се поуздано утврди да је само један хитац био смртоносан, или када се поуздано установи на темељу судско-медицинске експертизе који пројектил је неспорно довео до смрти, онда се поставља питање ко га је испалио, ако је било више људи који су пуцали. Ствар постаје једноставнија ако је реч о различитим калибрима. Ако су сва оружја која су била употребљена истог калибра, треба проверити из којег оружја је испаљен конкретан пројектил – објашњава др Шкулић.

Компаративним микроскопом посматрају се два пројектила – један који је извађен из тела убијеног, то јест. који је био смртоносан у конкретном случају и други, који је добијен пробним испаљењем из оружја за које се сматра или сумња да је коришћено за испаљивање пројектила којим је погођен убијени. Свака ижлебљена цев оружја, као што су пиштољи, револвери, аутоматске, полуатоматске пушке и већина другог оружја, крајње је индивидуална, осим ловачких пушака – сачмарица, које су глатке, те избацују сачму која се не може на такав начин балистички вештачити.

– Индивидуалност унутрашњости ожлебљене цеви ватреног оружја потиче како од начина израде, који се тиче врсте оружја, броја жлебова, правца и смера увијања жлебова, тако и, што је много важније, од посебних карактеристика које настају услед употребе, као што су хабање, нека микрооштећења и слично. Поред тога, технологија није савршена и чак цеви ватреног оружја истог типа и произведене у истој серији, никада нису потпуно идентичне, увек постоје мале разлике. Све те крајње индивидуалне карактеристике унутрашњости ожлебљене цеви ватреног оружја преносе се на пројектил, приликом његовог проласка кроз цев, јер је цев израђена од веома јаког квалитетног челика, а кошуљица пројектила је од мекшег материјала, попут бакра и других мекших метала које садрже различите легуре, а најчешће доминира бакар – каже професор Шкулић.

Зато је сваки пројектил нека врста „отиска прста” цеви из које је испаљен, наглашава наш саговорник који објашњава и друге, јавности мање познате детаље, балистичких вештачења.

– Сада се поставља питање како добити „интактан” пројектил из спорног оружја, који би коришћењем компаративног микроскопа упоредили са оним из тела човека. То се постиже тако што се из оружја за које се сумња да је коришћено у конкретном случају (попут пиштоља свих полицајаца и пиштоља цивила који је пуцао на Цетињу), испаљују пробни хици у специјалне контејнере са водом – наводи др Шкулић.

Пројектил у судару са водом успорава и потпуно неоштећен, носећи на себи утиснуте све карактеристике унутрашњости цеви ватреног оружја из које је испаљен, пада на дно специјалног воденог контејнера. Тај пројектил је подобан да се потом, употребом компаративног микроскопа упореди са оним за који је претходно судско-медицински утврђено да је био смртоносан.

– Ако се сви трагови на једном и другом пројектилу потпуно подударе, онда је то апсолутан доказ да су оба пројектила испаљена из истог ватреног оружја, те се потом човек који је пуцао из тог пиштоља и одређује као онај који је испалио смртоносан хитац – закључује проф. др Милан Шкулић.