Metak je „otisak prsta” cevi iz koje je ispaljen

Obdukcioni nalaz masovnog ubice sa Cetinja potvrdio je da je na Vuka Borilovića ispaljeno pet projektila. Još nema odgovora na pitanje koji je hitac bio smrtonosan, odnosno da li je ispaljen iz oružja policajaca ili građanina Nenada Kaluđerovića.

Na koji način se veštače pištoljska zrna i kako se balističko veštačenje kompletira sa nalazima obdukcije, pitali smo dr Milana Škulića, profesor krivičnog procesnog prava i kriminalistike na Pravnom fakultetu u Beogradu.

– Ako je ubijeni pogođen sa više hitaca, poput pet hitaca u konkretnom slučaju, sudsko-medicinsko veštačenje na temelju sudsko-medicinske obdukcije, daje odgovor na pitanje koji od hitaca ili koji su od više hitaca, bili smrtonosni. To se čini s obzirom na vrstu povređivanja i lokalitet na telu koji je pogođen, kao i neposredan uzrok smrti. Takav bi na primer, bio pogodak direktno u srce, usled kojeg nastaje masivna povreda, koja vrlo brzo, skoro momentalno dovodi do prestanka njegovog rada – kaže profesor Škulić.

Ako je samo jedan hitac smrtonosan, onda je stvar u početku nešto jednostavnija, a ako je više njih to je nekada veoma komplikovano.

– Nekada i hitac koji bi inače bio smrtonosan s obzirom na mesto u telu koje je pogodio, neće biti takav, jer je čovek koji je pogođen, prethodno već bio mrtav. Ovde je od značaja i da li je došlo do krvarenja pod uticajem postojanja krvnog pritiska. Naime, ako je čovek pogođen u vitalni deo tela, doći će do krvarenja, jer srce još kuca i postoji krvni pritisak. Obrnuto, ako je pogođen čovek koji je već izdahnuo, tada ni ne dolazi do pravog krvarenja, jer više nema ni krvnog pritiska. Lekari sudske medicine sprovođenjem veštačenja, a na temelju svih informacija proizašlih iz obdukcije i pregleda tela, zaključuju šta je neposredni uzrok smrti, kao i ako je čovek pogođen sa više hitaca, koji je od njih bio taj koji je doveo do smrti – navodi dr Škulić.

Sve je to u krivičnopravnom smislu veoma relevantno. Jer, kako naglašava, ako je pucano u živog čoveka – onda potencijalno postoji ubistvo, ili se može raditi o osnovu koji isključuje protivpravnost, pa samim tim ne postoji i to krivično delo, kao kada je reč o nužnoj odbrani, pod uslovom da je hitac ispaljen u vreme trajanja napada, dok onda kada je pucano u već mrtvog čoveka, postoji apsolutno nepodoban pokušaj ubistva.

– Obrnuto, ako se pouzdano utvrdi da je samo jedan hitac bio smrtonosan, ili kada se pouzdano ustanovi na temelju sudsko-medicinske ekspertize koji projektil je nesporno doveo do smrti, onda se postavlja pitanje ko ga je ispalio, ako je bilo više ljudi koji su pucali. Stvar postaje jednostavnija ako je reč o različitim kalibrima. Ako su sva oružja koja su bila upotrebljena istog kalibra, treba proveriti iz kojeg oružja je ispaljen konkretan projektil – objašnjava dr Škulić.

Komparativnim mikroskopom posmatraju se dva projektila – jedan koji je izvađen iz tela ubijenog, to jest. koji je bio smrtonosan u konkretnom slučaju i drugi, koji je dobijen probnim ispaljenjem iz oružja za koje se smatra ili sumnja da je korišćeno za ispaljivanje projektila kojim je pogođen ubijeni. Svaka ižlebljena cev oružja, kao što su pištolji, revolveri, automatske, poluatomatske puške i većina drugog oružja, krajnje je individualna, osim lovačkih pušaka – sačmarica, koje su glatke, te izbacuju sačmu koja se ne može na takav način balistički veštačiti.

– Individualnost unutrašnjosti ožlebljene cevi vatrenog oružja potiče kako od načina izrade, koji se tiče vrste oružja, broja žlebova, pravca i smera uvijanja žlebova, tako i, što je mnogo važnije, od posebnih karakteristika koje nastaju usled upotrebe, kao što su habanje, neka mikrooštećenja i slično. Pored toga, tehnologija nije savršena i čak cevi vatrenog oružja istog tipa i proizvedene u istoj seriji, nikada nisu potpuno identične, uvek postoje male razlike. Sve te krajnje individualne karakteristike unutrašnjosti ožlebljene cevi vatrenog oružja prenose se na projektil, prilikom njegovog prolaska kroz cev, jer je cev izrađena od veoma jakog kvalitetnog čelika, a košuljica projektila je od mekšeg materijala, poput bakra i drugih mekših metala koje sadrže različite legure, a najčešće dominira bakar – kaže profesor Škulić.

Zato je svaki projektil neka vrsta „otiska prsta” cevi iz koje je ispaljen, naglašava naš sagovornik koji objašnjava i druge, javnosti manje poznate detalje, balističkih veštačenja.

– Sada se postavlja pitanje kako dobiti „intaktan” projektil iz spornog oružja, koji bi korišćenjem komparativnog mikroskopa uporedili sa onim iz tela čoveka. To se postiže tako što se iz oružja za koje se sumnja da je korišćeno u konkretnom slučaju (poput pištolja svih policajaca i pištolja civila koji je pucao na Cetinju), ispaljuju probni hici u specijalne kontejnere sa vodom – navodi dr Škulić.

Projektil u sudaru sa vodom usporava i potpuno neoštećen, noseći na sebi utisnute sve karakteristike unutrašnjosti cevi vatrenog oružja iz koje je ispaljen, pada na dno specijalnog vodenog kontejnera. Taj projektil je podoban da se potom, upotrebom komparativnog mikroskopa uporedi sa onim za koji je prethodno sudsko-medicinski utvrđeno da je bio smrtonosan.

– Ako se svi tragovi na jednom i drugom projektilu potpuno podudare, onda je to apsolutan dokaz da su oba projektila ispaljena iz istog vatrenog oružja, te se potom čovek koji je pucao iz tog pištolja i određuje kao onaj koji je ispalio smrtonosan hitac – zaključuje prof. dr Milan Škulić.