Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: РАДИВОЈЕ КОНСТАНТИНОВИЋ, професор и преводилац

Преверова поезија слави живот

Он је песник љубави и песник побуне против друштвених неправди, али свакако највећи антиратни песник нашег доба
(Фото: Анђелко Васиљевић)

Радивоје Константиновић, угледни професор француске књижевности, дугогодишњи управник Катедре за романистику Филолошког факултета у Београду и истакнути преводилац с романских језика, посебно са француског и шпанског, приредио је љубитељима поезије праву духовну гозбу новим преводом „Речи” Жака Превера. Књига је недавно објављена у издању „Контраста” и професор Константиновић у разговору за „Политику” каже да је сматра својим најбољим преводилачким достигнућeм.

У свом вишедеценијском раду објавио је велики број књига из историје и теорије књижевности и добитник је највиших међународних признања. Предавао је такође на универзитетима у Бордоу, Паризу, Бриселу, Гранади и гостовао као предавач на бројним универзитетима у Француској, Шпанији, Румунији и Канади...

Kaжете да Преверове „Речи” ни после осамдесет година нису изгубиле од своје свежине. Да ли је то било пресудно да се упустите у нови превод овог дела?

Када сам добио понуду да објавим „Речи”, овога пута не у великом избору већ и са новим непреведеним текстовима, искористио сам прилику да потражим још боља решења, утолико пре што нове генерације младих читалаца треба да упознају дело једног од највећих европских песника друге половине 20. века. Преверова поезија је изузетно оригинална и необично богата у разноврсности тема. Он је песник љубави и песник побуне против друштвених неправди, али свакако највећи антиратни песник нашег доба. Одрастао је у времену страшне мржње и ужаса Првог светског рата, а 1936. године пише свој најубојитији антиратни текст „Подигнута палица”, у часу када генерал Франко са својим колонијалним трупама из Марока, уз обилату оружану помоћ Хитлерове Немачке и Мусолинијеве Италије, креће да сруши легално изабрану републиканску владу. „Подигнута палица” је својеврсна хроника прве године грађанског рата. Превер јасно види да република нема много изгледа да преживи и да се неминовно приближава нови светски рат. Његов песимизам је пун гнева према институцијама које подржавају неправду, али с друге стране његова поезија слави живот у свим његовим облицима.

Читајући текст „Покушај описа једне вечере главешина у Паризу, Француска” у коме се Превер обрачунава са моћницима овог света, схватамо колико је све актуелно и данас. Да ли je његова величина управо у томе?

У том бриљантно написаном тексту, актуелном и данас, Превер портретише господаре овога света. Некада су то били робовласници, потом феудалци, јуче и данас пребогати људи којима је заједничко да живе на рачун оних који једва састављају крај с крајем и често умиру у беди. Њихов једини циљ је богаћење. У бесомучној трци за профитом спремни су на све. То су они који воде бескрајне ратове и доводе у опасност опстанак наше планете. Песников гнев у односу на „главешине” обухвата и све оне који их помажу: институције које треба да озаконе похлепу господара.

На известан начин Превер је песнички хроничар нашег времена. Свакодневни живот обичног човека, његов рад, његове патње и радости, велики диван град Париз са Сеном и малим трговима овековечени су у његовој поезији која је пуна нежности и хумора.

Како бисте ви, на основу свог богатог животног и професионалног искуства, описали време у коме живимо?

Живимо у времену најтежем за последњих осамдесет година. У време када Превер пише своју поезију, Хитлер је поробио целу Европу. Тек данас се види колико су Рузвелт, Черчил и Стаљин били мудри државници који су превазишли наизглед непремостиво неслагање и уједињени спасли цивилизацију. Данас, нажалост, ситуација у свету је тежа јер се не види крај невољама које прете да униште живот на нашој планети. За сада се и не назире договор моћника овога света да се зауставе сукоби и приступи решавању најхитнијих проблема. Драматичне климатске промене, суша и глад, загађење ваздуха и земљишта, и све заједно погоршано пандемијом, као да не допиру до оних који треба да спасу цивилизацију.

Оно што нас такође мора бринути јесте будућност Европе. Постоји велики притисак да се Европљани одрекну свога идентитета. Помало старинска слика Европе као великог врта једина је прихватљива за мене и моју генерацију. Поред бриге за биодиверзитет мора постојати и брига за не мање важно очување плодне разноликости у култури континента, који је обликовао читаво човечанство.

Постоји ли данас неко кога бисмо могли упоредити са ангажованим песником Превером? Где је данас место поезије?

Доста је добрих песника који пишу ангажовану поезију понесени снажним осећањима. Многи од њих су учили од Превера, али нико као Превер нема читалачку публику на свим меридијанима и једноставност и непретенциозност израза. Култура уопште, а са њом уметност, књижевност и њен најлепши део – поезија, најмање интересују моћнике. Давно је речено да грмљавина топова заглушује глас муза. А ипак, поезија опстаје, она је насушна потреба мислећег човека. Можемо бити врло задовољни нашом савременом поезијом која негује традицију којом би се поносили и велики народи. То се најбоље види у стваралаштву песника за децу. Сјајну Змајеву песму настављају Душко Радовић, Брана Црнчевић, Љубомир Ршумовић и још многи други. Српска деца се од раног детињства упознају са великом поезијом, што им отвара врата књижевних светова.

Која Преверова песма вам је најдража?

Неколико је њих које су ми посебно драге, а на првом месту је „Барбара”. У њен превод уложио сам много труда док нисам успео да пренесем лепоту и страхоту једне од најлепших песама француског језика, када сам препознао крешендо у мелодији те баладе о љубави и смрти. Поменуо бих још песму „Султан”, бриљантан портрет тиранина у коме се назире Џугашвили, као и нежну „Песму тамничара”.

Преводили сте превасходно поезију, али и прозу. Шта је најтеже код превођења стихова и шта би, по вашем мишљењу, била суштина доброг превода?

Добар превод мора изнад свега да буде веран оригиналу, али преводилац из књижевног текста мора да пренесе и друге слојеве оригинала. То је одговарајућа лексика која рекреира атмосферу, амбијент оригинала, његов културни контекст, ритам реченице важан за прозу, а поготово за поезију. У превођењу везаног стиха посебну тешкоћу представља трагање за римама. Важно је да се осети и сачува унутрашњи ритам у слободном стиху.

Превођење Преверове поезије за мене је представљало посебан изазов и најтежи задатак, јер је требало наћи решења за преводе игре речи.

Са играма речи носио сам се и преводећи са шпанског „Животопис пустолова по имену Дон Паблос”, чувени роман Франсиска де Кеведа. Писано живописним језиком који подсећа на Раблеа, ово дело пружа велике могућности преводиоцу да покаже своје умеће и тка своје ткање. Преводио сам са француског и шпанског, руског, мојим писцима сам позајмљивао свој језик, а они су мени пренели свој доживљај света. Борхесова мудра и смирена поезија ме је одушевљавала, а превођење Јесењина пренело у свет болног доживљаја живота великог руског песника.

Ми се, уз успешне, међународно признате писце, можемо похвалити и не мање лепом преводилачком традицијом.

Ја сам имао срећу да и читалачка публика и критика, а пре свега колеге преводиоци, цене мој рад, а од признања која сам добио можда су ми најдража: „Милош Ђурић”, белгијска државна награда и француска Легија части. Али највише сам поносан на своју преводилачку школу. Поред француске књижевности, на Филолошком факултету у Београду предавао сам студентима романистике и теорију превођења са практичним вежбама. Десетак мојих бивших студената су сада међу најбољим српским преводиоцима.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Srba
Arsen Dedic je bio nas Zak Prever.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.