Прогнозе треба узети са резервом

Број заражених вирусом корона у земљи данима се врти око пет хиљада оболелих дневно, а Ивана Прокић, лекар и доктор епидемиолошких наука у Еразмус медицинском центру, истиче да се Србија тренутно налази у седмом таласу пандемије. Наглашава да је тешко дати прецизне прогнозе шта нас очекује на јесен јер, као и у ранијим таласима, званична слика пандемијског стања не може бити и права из неколико разлога. Први је, каже, то што је непрецизно вођење евиденције, било немаром или с намером, нажалост, постало устаљена пракса. Друго, генерални став да пандемија короне више није тема, као последица непостојања Кризног штаба или било које институције која се тиме бави, доводи до тога да су људи опуштени, па и ако имају симптоме, не помисле да се тестирају, већ их приписују кијавици, или алергији. Треће, са појавом антигенских тестова у апотекама, све се мање грађана тестира у ковид амбулантама, па и не улазе у званичну статистику.

Зато Прокићева каже да све прогнозе треба узети са резервом, али да јој према тренду раста броја дневно позитивних делује да смо око 10. августа достигли врх таласа, па очекује да до краја месеца те бројке буду у паду и да се у септембру вратимо у нормалу.

– Наравно, тада се креће у школу, људи се враћају са одмора, што може да утиче на успоравање опадања бројева заражених, продужетак овог таласа или брзу појаву новог, тешко је рећи. Чујем да је повећан број хоспитализованих, и да су то најчешће старији и са придруженим обољењима, али да су се често заразили док су били у болници због других ствари, што је посебан пораз нашег здравственог система. Међутим, мислим да код тренутног соја не треба да очекујемо стопу хоспитализације равну неким од претходних таласа јер су симптоми генерално блажи. Ипак, рањивији грађани су и даље у великој опасности, што значи да сви треба да радимо на томе да они буду заштићени – наглашава епидемиолог.

Зато истиче да је веома погрешно позивати на опуштање, природно прокуживање и остале пасивне „мере” о којима се прича у јавности. Каже да и даље недостаје лекара одговарајуће специјалности, али још више осталог медицинског особља.

– Убацивање других болница у ковид систем је грешка која се понавља, као последица јако лошег стања у здравству . Показује неспособност планирања и организације, а као последицу узрокује још горе стање у не-ковид нези, ненормалне листе чекања, и епидемије других незаразних болести које нам следе, попут онколошких, кардиоваскуларних и менталних болести – наглашава др Прокић.

Сматра да смо у периоду почетка краја епидемије у смислу ванредне ситуације, јер је најзаступљенији омикрон са свим својим подваријантама отишао у правцу веће заразности а мање смртности, што је добро али, упозорава да може бити и мач са две оштрице уколико се људи превише опусте. Због тога се доста истраживања ради на новим сојевима, испитују се клиничка слика и епидемиологија вируса, утицај постојећих вакцина на нове сојеве, али ипост ковид последице. Закључци су, укратко, да је омикрон блажи али да вакцине и даље помажу да се лакше прегура инфекција. Каже да је незахвално причати шта су теже последице које ће за собом оставити ковид 19 и да су оне, вероватно, другачије у земљама са различитим друштвеним системима.

- Ова пандемија ће нас оставити са много више проблема него што нас је затекла. Почевши од свих проблема здравственог система који су испливали на површину, што ће се у највећој мери одразити на хроничне болеснике, преко пост ковид последица и проблема менталног здравља, до осталих утицаја пандемије на јако поларисано друштво, на образовање и смањење поверења у здравствене и друге власти, као и редовну вакцинацију - упозорава Прокићева.