Поскупљују стамбени кредити

Они који су кров над главом купили кредитом банке осам година су уживали у благодетима ниских камата, тачније негативне камате за обрачун ових зајмова еурибора. Медени месец који је потрајао толико дуго се завршио и поменута камата полако, али неумитно расте. Почетком године еурибор је износио минус 0,537 одсто, у јуну је већ био позитиван од 0,635 процената, а ових августовских дана 0,908 одсто. Економисти предвиђају да ће шестомесечни еурибор крајем ове године вредети 1,4 процента, а наредне 1,7 одсто. Они који су уговорили камату као збир банкарске марже од 2,95 процената, плус шестомесечни негативни еурибор, до пре неколико месеци плаћали су камату од 2,4 одсто. Сада плаћају за читав процентни поен више, непуних три одсто с тенденцијом да догодине буде и више. Самим тим расту и месечни ануитети.

Међутим, то не значи да ће банке сав трошак раста цене новца да превале на кориснике. У таквим условима оне могу да смање своју маржу. Јер, њима није у интересу да оптерете дужника који онда не би могао да врати кредит. Неке банке никада нису одустале од понуде да дужници могу да бирају каква им камата одговара – променљива или фиксна. То у пракси значи да, када еурибор пада, клијенти бирају променљиву камату, а када расте определе се за фиксну која их штити од његовог раста. Другим речима, банке могу да се задовоље приносом од три до четири одсто годишње на ове дугорочне и стабилне пласмане какви су стамбени.

Колико ће за купце станова на кредит нови услови задуживања бити исплативи показаће време. Чињеница је да су до сада банке одобриле готово 155.000 стамбених кредита. Из Народне банке Србије (НБС) наводе да ови зајмови настављају тренд стабилног раста и у првом полугодишту 2022. потраживања по основу стамбених кредита, без ефекта промене девизног курса, повећана су за 30,7 милијарди динара, док је у истом периоду претходне године то увећање износило 38,8 милијарди. Стање потраживања по основу стамбених зајмова у јуну 2022. било је више за 14,3 процента него пре годину дана, а њихово учешће у укупним кредитима становништва наставља да расте и у јуну је било 39,4 одсто (и више је за 0,5 процентних поена у односу на децембар 2021, а за 1,6 процентних поена више него пре годину дана).

„С обзиром на то да су стамбени кредити готово у потпуности евроиндексирани, на висину каматне стопе на ове кредите утицаће промене каматних стопа у зони евра. Ипак, с обзиром на повољну макроекономску перспективу наше земље, као и конкуренцију на домаћем банкарском тржишту, повећање каматних стопа с тржишта новца у зони евра не мора да се у потпуности прелије на раст каматних стопа на нове кредите у евро знаку на домаћем тржишту. Наиме, у условима високе конкуренције банака на домаћем тржишту, могуће је очекивати да део повећања трошкова извора финансирања банке компензују снижењем својих маржи. Поред тога, стамбено кредитирање подржано је и мерама НБС које су донете 2020, а чија је примена продужена и на ову годину. Банкама је омогућено да продуже рок отплате стамбених кредита за најдуже пет година, да смање учешће за куповину прве стамбене непокретности на 10, са 20 одсто, уз нижи минимални степен изграђености објекта чију је куповину могуће финансирати стамбеним зајмовима. Имајући у виду све наведено, очекујемо да ће се повољни трендови у стамбеном кредитирању наставити, а да ће грађани бити подједнако обазриви у погледу стамбеног задуживања, будући да је реч о задуживању на дуге рокове, као што су били и до сада”, напомињу из НБС-а.