Путин, градитељ новог светског поретка

Винстон Л. С. Черчил, прослављени ратни премијер Велике Британије, у Дому лордова британског парламента, а поводом смрти Јосифа В. Стаљина, рекао је и следеће: „За Русију (за човечанство, Н. Б.) велика је срећа што је на њеном челу у годинама тешког искушења био такав геније и непоколебљиви војсковођа. Стаљин је наследио Русију с дрвеном ралицом, а оставио је с атомским оружјем. Такве људе и историја и народи никада не заборављају.”

У таквим околностима, уз подршку Черчила и Рузвелта, Стаљин је спасао свет од нацистичко-фашистичког поробљавања.

Путин је затекао Русију на коленима, а уздигао је за две деценије до водеће земље новог светског поретка. Права је срећа што, овог пута, свет има Владимира Владимировича Путина.

Након Путинове одлуке од 24. фебруара 2022. о покретању специјалне операције за денацификацију и демилитаризацију Украјине, некадашње чланице СССР-а, бројни државници, политичари, академици, научници, филозофи, социолози, разни аналитичари, припадници интелектуалне и културне елите како код нас, тако и у свету, просто се утркују како би што убедљивије изнели свој суд о правим узроцима и последицама настанка светске кризе. Сви ови „оцењивачи”, који држе до свог угледа и поноса, тј. кредибилитета, морају узети у обзир најмање два универзална фактора: власништво над средствима за производњу и паклени план донет већ током трајања Другог светског рата, назван „Велика област”, којим је Америка предвидела потчињавање целог света потребама америчке привреде.

Досадашња светска цивилизација познаје пет основних и неколико прелазних облика привредног и друштвеног поретка.

Власништво над средствима за производњу: оруђе, сировина, радна снага, било је, јесте и биће камен темељац свих облика светског поретка.

Првобитну заједницу као први облик друштвеног уређења карактерише то што су сва расположива средства за рад припадала заједници.

У робовласништву, као другом по реду облику, сва три елемента рада, укључујући и радну снагу – роб, власништво су робовласника, док је у трећем, феудализму, у коме су сељаци везани за земљу, а која је припадала племству, били у потпуној зависности од феудалаца, власника поседа – феуда. У капитализму, као трећем облику привредног и друштвеног поретка, мали број појединаца су власници прва два елемента рада: оруђа (машине, постројења) и предмет рада (сировина, материјал), где је профит њихов основни циљ, из чега произилази бескрупулозна, под плаштом демократије, експлоатација односно пљачка радника, а који су лишени тих средстава од стране власника – капиталиста.

И коначно, пети облик је социјализам, који има за циљ постизање друштвене једнакости на темељима заједничког власништва над средствима за производњу, који се често сматра прелазним периодом, односно обликом од капитализма ка комунизму, у којем је основно правило: свако према способностима – свакоме према уложеном раду.

Прва независна и суверена држава на планети Земљи, оснивач и члан Уједињених нација, а касније један од оснивача планетарног покрета несврстаних земаља, која је далеке 1949. године увела социјалистички, самоуправни, привредни и друштвени систем, темељен на истинском заједничком власништву над средствима за производњу, била је ФНР Југославија.

Овај до тада, у светској цивилизацији најхуманији друштвени поредак, и поред невиђених притисака и са Запада и са Истока, опстао је дуже од пола столећа (у Србији деценију више), све до гашења Варшавског пакта и рушења Берлинског зида, 9. новембра 1989. и уједињења Западне и Источне Немачке. Скоро у исто време 25. децембра те године погубљен је са својом супругом шеф једне социјалистичке суверене државе Румуније, Николае Чаушеску, у једној од првих тзв. револуција које су САД изводиле широм света. Оног тренутка када је личним упливом уз „стезање каиша”, широких слојева становништва, успео да ослободи свој народ и државу дужничког ропства, вративши сва дуговања до последњег долара америчким финансијским институцијама (ММФ, Светска банка...), дошао је на нишан америчких колонизатора. Тиме је Америка са НАТО-ом и бројним сателитима започела поход и на исток европског континента.

Још за време трајања Другог светског рата, САД су радиле на креирању послератног света „у виду тзв. Велике области, која би била потчињена потребама америчке привреде”. „Овај паклени план обухватио је земље и континенте погодне за ’потчињавање’ са завршном напоменом, а по могућству и цео свет” (А. Н. Чомски).

У протеклих осамдесетак година од Другог светског рата, САД су уз помоћ долара, као прве, и НАТО-а, који чине амерички вазали, као друге полуге своје моћи, успеле да скоро у целини остваре план тзв. Велике области.

Међутим, као што се у народу каже за сеоског силеџију: нека га, нека, натрчаће он на „рутав нос”. И би тако.

„Агресивно настојање изразито видљиво последњих деценија, да се успостави униполарна доминација светом преко финансијско-економског модела – неолибералног капитализма, доноси профит и корист само једном проценту људи, и то махом у Америци и Европи... Свету је неопходан нови формат интеракције суверених држава”, стоји у поруци Владимира Владимировича Путина, упућеној 51. самиту Светског економског форума из Давоса пре неку годину, чиме је најавио садашње акције на убрзаном креирању и изградњи новог светског поретка.

Све што је обећао за сада је и остварио. Одлуком да покрене специјалну операцију непоколебљиво је стао у одбрану бедема Кремља, спасавању Руске Федерације од даљег комадања и одбрану слободног света и свих суверених држава, управо од хегемона, односно неограниченог господара у покушају, САД, који упорно истрајава на остваривању плана тзв. Велике области.

Након покретања специјалне операције дошло је до убрзане детронизације америчког долара, који представља, заједно са НАТО-ом, главну полугу америчке моћи. Неолибералној економији и западњачкој материјалистичкој цивилизацији и богатству, које се заснива на бескрајном штампању новца, односно долара и евра, без покрића, дошао је или се назире дефинитиван крај, што потврђује и формирање нових светских савеза суверених држава, као што су БРИКС, ШОС, Евроазијска унија и др.

Дакле, стварање „новог формата интеракција суверених држава”, односно новог светског поретка, зависи од модела власништва над средствима за производњу и одустајања или спречавања САД од даље реализације плана тзв. Велике области. Нажалост, данас су нека друга времена. На Западу су ишчезле вође „калибра” Черчила и Рузвелта, који су изузетно ценили улогу Стаљина. То сликовито потврђује реченица из Черчиловог говора с почетка овог текста: „Сваки пут када је Стаљин улазио у дворану у којој се одржавала конференција на Јалти, сви смо ми устајали као по команди, и да чудо буде веће, наше руке су се налазиле на шавовима панталона – у ставу мирно!” Свака даља прича би била у стилу „трла баба лан да јој прође дан”.

Генерални директор „Трепче” током последње деценије 20. века