Незаштићени кеј у Доњем Милановцу

О олујном ветру и рушењу кеја и марине у Доњем Милановцу од 24. фебруара 2020. године неколико пута сам писао, вероватно сам и досадио поштованом читатељству. И о томе да никаква санација није извршена, осим привременог набацивања камења повезаног благим слојем малтера, које вода постепено поткопава. И нећу о томе више, надам се неком квалитетнијем трајном решењу.

Али, онај део кеја који је имао срећу да не настрада сада је у великој опасности, јер на њему ниче багремово дрвеће и остало ситно растиње и поткопава кеј, утичући на његову стабилност. Само је питање дана када ће се овај део обрушити, а да се то деси довољни су мало јачи таласи.

Постављају се питања зашто се кеј не одржава, зашто се не чисти његова површина и не чупа растиње. Чија је то надлежност? Колико ми је познато, у Доњем Милановцу и даље постоји канцеларија Одељења за заштиту приобаља ХЕ „Ђердап”. Тако се барем називала док је ту скоро цео радни век провео господин Раде Милатовић. О свакој травци на кеју, о обалоутврди приљежно и посвећено је водио рачуна. Већ око деценију је у заслуженој пензији, а његови „наследници” не да не воде рачуна, него и не хају за описани проблем.

О људском фактору могло би много да се каже, али то би било трошење времена.

Осим да се надлежнима укаже на хитност и приоритет предузимања мера за спасавање преосталог дела кеја у Доњем Милановцу, градићу познатом по пристајању крузера.

Синиша Стојчић,
Доњи Милановац