Августовски патриотизам

Две Србије, нигде хлада нема... па онда сви под ону највећу шљиву звану Београд. Ускоро неће имати места под њом, мада негативни наталитет још увек то дозвољава. Тако прегурасмо оне врућине, а сада нам предстоји политичка врелина. Све је било мирно, док се није појавио реметилачки фактор: нова влада. Нови-стари премијер. Тим који добија не треба мењати. Мислим тим који добија инструкције и беспоговорно их извршава. Зато и није чудно што је шеф државе једној независној новинарки поклонио Устав. Људи увек поклањају нешто што им не треба.

Опозиција се у скупштини понаша као представник Меклуановог глобалног села. Иду на спас планете Земље и понашају се као оно „деца цвећа”, да не кажем „прајдовци”. Ништа, бре, српско у њима. Ништа оно: „Боље гроб него роб!”

Националне фреквенције су додељене из један у један. Ту није било друга два знака. И само име каже да је у питању народна фреквенција, да не кажем националистичка, мада једна од њих прети да промени име у TV Z. Не би ме чудила ускоро вест која гласи: Наши хуманитарци су ликвидирали стотину украјинских нациста. А пензионисани високи официри, који привремено живе у студију, објаснили би на који начин су то урадили, избегавајући цивилне жртве. Уз аплауз, не публике, већ водитеља. Закључак би био: нема мира док год Украјинци пружају отпор. Онако фашистички. И неке уличне манифестације су показале да ко не воли Русе, тај није Србин. А кад већ није Србин...

Европа је разочарана отказивањем Европрајда. Разочарани су и патриотски хулигани, који су већ спремили пајсере и мотке. Пардон, и иконе. Боже ме сачувај.

А то што ће Западна Европа да се смрзава ове зиме и што неће имати шта да једе, брине нас као лањски снег. А кад дође овај нови снег, важно је да имамо струје.

Наши проблеми су Косово и Црна Гора. Косово које никада нећемо признати, осим у неким неважним папирима, и Црна Гора, која тврдоглаво одбија да прима инструкције с ушћа двеју река испод Авале. Они као да су Срби мимо „српског света”. Њима су изгледа важнији Дедиње и Врачар, него тај свет.

Деца полазе у школу. Најбистрији су већ купили, не књиге, него дипломе.