Avgustovski patriotizam

Dve Srbije, nigde hlada nema... pa onda svi pod onu najveću šljivu zvanu Beograd. Uskoro neće imati mesta pod njom, mada negativni natalitet još uvek to dozvoljava. Tako pregurasmo one vrućine, a sada nam predstoji politička vrelina. Sve je bilo mirno, dok se nije pojavio remetilački faktor: nova vlada. Novi-stari premijer. Tim koji dobija ne treba menjati. Mislim tim koji dobija instrukcije i bespogovorno ih izvršava. Zato i nije čudno što je šef države jednoj nezavisnoj novinarki poklonio Ustav. Ljudi uvek poklanjaju nešto što im ne treba.

Opozicija se u skupštini ponaša kao predstavnik Mekluanovog globalnog sela. Idu na spas planete Zemlje i ponašaju se kao ono „deca cveća”, da ne kažem „prajdovci”. Ništa, bre, srpsko u njima. Ništa ono: „Bolje grob nego rob!”

Nacionalne frekvencije su dodeljene iz jedan u jedan. Tu nije bilo druga dva znaka. I samo ime kaže da je u pitanju narodna frekvencija, da ne kažem nacionalistička, mada jedna od njih preti da promeni ime u TV Z. Ne bi me čudila uskoro vest koja glasi: Naši humanitarci su likvidirali stotinu ukrajinskih nacista. A penzionisani visoki oficiri, koji privremeno žive u studiju, objasnili bi na koji način su to uradili, izbegavajući civilne žrtve. Uz aplauz, ne publike, već voditelja. Zaključak bi bio: nema mira dok god Ukrajinci pružaju otpor. Onako fašistički. I neke ulične manifestacije su pokazale da ko ne voli Ruse, taj nije Srbin. A kad već nije Srbin...

Evropa je razočarana otkazivanjem Evroprajda. Razočarani su i patriotski huligani, koji su već spremili pajsere i motke. Pardon, i ikone. Bože me sačuvaj.

A to što će Zapadna Evropa da se smrzava ove zime i što neće imati šta da jede, brine nas kao lanjski sneg. A kad dođe ovaj novi sneg, važno je da imamo struje.

Naši problemi su Kosovo i Crna Gora. Kosovo koje nikada nećemo priznati, osim u nekim nevažnim papirima, i Crna Gora, koja tvrdoglavo odbija da prima instrukcije s ušća dveju reka ispod Avale. Oni kao da su Srbi mimo „srpskog sveta”. Njima su izgleda važniji Dedinje i Vračar, nego taj svet.

Deca polaze u školu. Najbistriji su već kupili, ne knjige, nego diplome.