Зашто су поскупели шећер и млеко

Последњом мером владе, Уредба о ограниченим ценама основних животних намирница продужена је до краја септембра. Неки од ових производа остали су на истом раније замрзнутом нивоу – месо више категорија пилетине и свињетине, брашно, бела векна... док трговци сунцокретово уље и даље морају да продају по цени која је важила још 15. новембра прошле године.

Међутим, границе за шећер и млеко сада су кориговане и померене за по шест динара, па потом ограничене на тај нови ниво. Тако ће шећер у малопродаји, у свим паковањима, убудуће коштати највише 102,99 динара по килограму. Истовремено, цена дуготрајног млека са 2,8 процената млечне масти у паковању од једног литра од сада ће максимално износити 119,99 динара. Због чега је за ова два производа морало да дође до дозвољеног повећања?

У Влади Србије наводе да је тржиште и даље нестабилно и да је уредба у целини донета како би се спречиле деформација у формирању цена наведене робе, које су изузетно важне за снабдевање потрошача, а нарочито сиромашнијих социјалних категорија.

– Корекција цене млека и белог кристал шећера била је неопходна због поскупљења сировина, што се неће одразити на трговце тих намирница, пошто су марже остале на истом нивоу, а када је реч о потрошачима, повећање цена неће знатно утицати на њихов стандард – наводи се у саопштењу владе.

Додаје се да би већи проблем у овом тренутку била несташица основних намирница, што би се десило уколико би се цене задржале на нивоу који не покрива трошкове пословања.

Када је реч о млеку, у последње време приметна је мања понуда у трговинама него што је то било пре годину дана. Фармери су такође потврдили да су због мањка сировине млекаре сада принуђене да плаћају нешто вишу цену произвођачима иако то још није задовољавајући ниво. Просечна цена на европском тржишту тренутно је такође нешто виша јер се и тамо смањује производња, тако да је преговарачка моћ фармера сада већа јер велике индустрије више немају одакле да набаве млеко.

Саговорник „Политике” који је добро упознат са стањем на тржишту наводи да су у последње време откупне цене млека нешто повећане јер је велика тражња млекара. Међутим, расту и трошкови производње у индустрији. Сматра да је држава дозволила корекцију цена и потом их ограничила, а да то није урађено питање је да ли би капацитети прераде остали на истом нивоу.

– То би истовремено довело до знатнијег раста цена млека у малопродаји, што значи да би се већи део нових трошкова прелио на потрошаче, а могуће је и да би имали вештачке несташице – нагласио је наш саговорник.

Са произвођачком ценом шећера тренутно је ситуација неизвесна. Вађење шећерне репе почиње у септембру. Непознато је и шта ће се дешавати на другим тржиштима са ценом овог производа. Ова изузетно захтевна ратарска култура прошле године добро је поднела температурна колебања. Међутим, ове године површине под шећерном репом смањене су јер су се, и поред тога што су шећеране подигле цене за откуп новог рода, ратари више опредељивали за уљарице и друге житарице очекујући уносније зараде. Ово је за „Политику” потврдила и Олга Чуровић из пословне заједнице „Индустријско биље”.

– Процењује се да је засејано око 30.000 хектара репе. То је мање за око 10.000 хектара него 2021. и то није мало за ове наше фабрике које прерађују. Што се тиче приноса, суша је сигурно негативно утицала и на ту културу као и на све друге. Пре ових киша дигестија је била веома добра, али видећемо како ће бити – казала је Чуровићева. Додала је да би било добро да буде 60 тона по хектару како би се надокнадиле смањене површине, али ће по процени стручњака на терену вероватно бити 55 тона.

Према речима наше саговорнице, за разлику од других пољопривредних и ратарских култура цена репе се уговара раније и она је за нови род већ подигнута на виши ниво. То је био захтев ратара јер су и трошкови због кризе знатно порасли а у узгоју репе улагања су много већа него код других култура, рецимо кукуруза и пшенице.

Упитана да ли очекује драстичније повећање цена шећера, Чуровићева је одговорила да је ово специфична ситуација када држава не може да препусти цене шећера слободном тржишту.

– Да није тако цене шећера сигурно би отишле много више. Разумемо одлуку државе која је сада ипак дозволила поскупљење од шест динара. Морају се разумети ограничавања цена, али треба такође помоћи и прехрамбеној индустрији да настави свој циклус – закључила је Чуровићева.