Орлови преживели Кинески зид

Од извештача „Спортског журнала”

Пекинг, 10. августа – Шпанац Самјуел Санчез одспринтао је Италијан Давида Ребелина у подножју Кинеског зида и постао олимпијски шампион на најтежој стази у историји такмичења под заставом са пет кругова. На стази дужине 245 километара бронзу је освојио Швајцарац Фабијан Канчелара иако није имао ни једног сувозача. Трку су завршили и Иван Стевић на 67. месту, као и Небојша Јовановић на 85. месту. Од 143 возача кроз циљ је прошло 90.

Санчез је испратио бег Ендија Шлека (Луксембург) на последњем од седам кругова на успону Бадалин пута који води на Велики зид и на крају био бољи у спринту шесторице.

Конфигурација стазе наметнула је тежак задатак возачима, а температура и клима су направили пакао.

- Погледао сам термометар на старту и на путу било је 44 степена, а влажност 91 проценат. Уз овакву стазу и конкуренцију, било је много тешко. Намучили смо се, али стигли смо до краја и то је, кад се погледа које све одустао и ко је био напред, велики успех – рекао је Небојша Јовановић, коме је ово била премијера на Играма.

Уз брдо ветар је дувао у леђа, али није много помогао, као ни тушеви које су домаћини поставили да мало расхладе бициклисте.

- Поставили су их на добром месту, на половини брда, али било је толико топло да је то само за нијансу и на кратко олакшало. На оној врућини није било помоћи – рекао је Иван Стевић, професионалац америчке екипе Тојота Јунајтед.

Највећи изазов почео је три круга пре краја.

- Тад је почела права трка и видело се ко може да је издржи и да се бори за врх. Возачи који су дошли са Тур д Франса су водили главну реч док је остатак каравана углавном покушавао да држи прикључак и одустајао. Видело се шта значи искуство вожење на деницама дужим од 200 километра, поготово у јулу. Видело се шта значи савладати Пиринеје и Алпе... – набројао је Стевић.

Међутим, далеко да је било коме било лако. Словенац Тадеј Ваљавец је био 10. на Тур д Франсу, а у Пекингу је стигао 35.

- А био је заштићен. Није морао да ради ни за кога. Многи добри возачи су се жртвовали за екипу и одустали – рекао је селектор Радиша Чубрић.

Стевић је рекао да мора да прихвати овај резултат као позитиван, иако је било очигледно да су његове амбиције веће.

- Био сам повређен ове сезоне, тако да нисам имао ни једну трку која би могла да ме спреми за ово што ме је очекивало у Пекингу. Међутим, сад сам спреман за оно што следи у на Светском шпампионату у Италији од 23. августа. Имаћу и јаку трку у Мизурију на којој ће да учествује ова иста елита из Пекинга - најавио је Стевић.

Бициклистичка трка на Олимпијским играма је почела да добија статус какав сад има од 1996 године.

- Тад је уместо квота одређено да се бициклисти квалификују на основу норме. Укинут је аматеризам и такмичење је добила на значају. Звезде су почеле да долазе. Са једне стране то је добро спорт, али би било још боље кад би и слабије бициклистичке земље добиле неку шансу. Ова трка као да је искључиво прваљена за Тур д Франс возаче. Кад сам на на Кинеском зиду видео Стевића да је три круга пре краја међу 15 возача, био сам пресрећан јер је то изгледало као она сензација коју сам најавио и коју сам прижељкивао – пласман међу 20. Али, онда, 200 километара од старта Санчез је почео да вози 60 километара на сат...То може само неко ко има на хиљаде километара оваквих трка у ногама. Да је стаза била бар мало лакша можда би Стевић могао на технику, или Јовановић на свој експлозивни финиш да ураде нешто. Али, шта вреди размишљати кад никад тежу стазу нису направили. За Атину су причали да је била тешка, а онда је стигло 10 спринтера у финиш. Овде није било изненађења – закључио је Чубрић.

Олимпијски шампион из Атине Паоло Бетини био је 18, док је победник Тур д Франса Карлос Састре био 49. Ипак Састре се показао ка изузетан тимски возач, који је помогао да Санчез дође до круне.