Orlovi preživeli Kineski zid

Od izveštača „Sportskog žurnala”

Peking, 10. avgusta – Španac Samjuel Sančez odsprintao je Italijan Davida Rebelina u podnožju Kineskog zida i postao olimpijski šampion na najtežoj stazi u istoriji takmičenja pod zastavom sa pet krugova. Na stazi dužine 245 kilometara bronzu je osvojio Švajcarac Fabijan Kančelara iako nije imao ni jednog suvozača. Trku su završili i Ivan Stević na 67. mestu, kao i Nebojša Jovanović na 85. mestu. Od 143 vozača kroz cilj je prošlo 90.

Sančez je ispratio beg Endija Šleka (Luksemburg) na poslednjem od sedam krugova na usponu Badalin puta koji vodi na Veliki zid i na kraju bio bolji u sprintu šestorice.

Konfiguracija staze nametnula je težak zadatak vozačima, a temperatura i klima su napravili pakao.

- Pogledao sam termometar na startu i na putu bilo je 44 stepena, a vlažnost 91 procenat. Uz ovakvu stazu i konkurenciju, bilo je mnogo teško. Namučili smo se, ali stigli smo do kraja i to je, kad se pogleda koje sve odustao i ko je bio napred, veliki uspeh – rekao je Nebojša Jovanović, kome je ovo bila premijera na Igrama.

Uz brdo vetar je duvao u leđa, ali nije mnogo pomogao, kao ni tuševi koje su domaćini postavili da malo rashlade bicikliste.

- Postavili su ih na dobrom mestu, na polovini brda, ali bilo je toliko toplo da je to samo za nijansu i na kratko olakšalo. Na onoj vrućini nije bilo pomoći – rekao je Ivan Stević, profesionalac američke ekipe Tojota Junajted.

Najveći izazov počeo je tri kruga pre kraja.

- Tad je počela prava trka i videlo se ko može da je izdrži i da se bori za vrh. Vozači koji su došli sa Tur d Fransa su vodili glavnu reč dok je ostatak karavana uglavnom pokušavao da drži priključak i odustajao. Videlo se šta znači iskustvo voženje na denicama dužim od 200 kilometra, pogotovo u julu. Videlo se šta znači savladati Pirineje i Alpe... – nabrojao je Stević.

Međutim, daleko da je bilo kome bilo lako. Slovenac Tadej Valjavec je bio 10. na Tur d Fransu, a u Pekingu je stigao 35.

- A bio je zaštićen. Nije morao da radi ni za koga. Mnogi dobri vozači su se žrtvovali za ekipu i odustali – rekao je selektor Radiša Čubrić.

Stević je rekao da mora da prihvati ovaj rezultat kao pozitivan, iako je bilo očigledno da su njegove ambicije veće.

- Bio sam povređen ove sezone, tako da nisam imao ni jednu trku koja bi mogla da me spremi za ovo što me je očekivalo u Pekingu. Međutim, sad sam spreman za ono što sledi u na Svetskom špampionatu u Italiji od 23. avgusta. Imaću i jaku trku u Mizuriju na kojoj će da učestvuje ova ista elita iz Pekinga - najavio je Stević.

Biciklistička trka na Olimpijskim igrama je počela da dobija status kakav sad ima od 1996 godine.

- Tad je umesto kvota određeno da se biciklisti kvalifikuju na osnovu norme. Ukinut je amaterizam i takmičenje je dobila na značaju. Zvezde su počele da dolaze. Sa jedne strane to je dobro sport, ali bi bilo još bolje kad bi i slabije biciklističke zemlje dobile neku šansu. Ova trka kao da je isključivo prvaljena za Tur d Frans vozače. Kad sam na na Kineskom zidu video Stevića da je tri kruga pre kraja među 15 vozača, bio sam presrećan jer je to izgledalo kao ona senzacija koju sam najavio i koju sam priželjkivao – plasman među 20. Ali, onda, 200 kilometara od starta Sančez je počeo da vozi 60 kilometara na sat...To može samo neko ko ima na hiljade kilometara ovakvih trka u nogama. Da je staza bila bar malo lakša možda bi Stević mogao na tehniku, ili Jovanović na svoj eksplozivni finiš da urade nešto. Ali, šta vredi razmišljati kad nikad težu stazu nisu napravili. Za Atinu su pričali da je bila teška, a onda je stiglo 10 sprintera u finiš. Ovde nije bilo iznenađenja – zaključio je Čubrić.

Olimpijski šampion iz Atine Paolo Betini bio je 18, dok je pobednik Tur d Fransa Karlos Sastre bio 49. Ipak Sastre se pokazao ka izuzetan timski vozač, koji je pomogao da Sančez dođe do krune.