Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шљиву нема ко да бере, а род фантастичан

Тренутна откупна цена сорте „стенлеј” је ниска, 13 динара, а берачи траже 10 динара по убраном килограму
(Фото: Н. Ракићевић)

Сезонски берачи шљива у Србији дневно у просеку могу да зараде око 4.000 динара, што је просечно за хиљаду динара више него 2021. Ипак, ова година је специфична, откривају пољопривредници, јер најпрепознатљивије воће у Србији нема ко да бере. Милен Ракићевић, произвођач шљиве из села Доље Гргуре, у општини Блаце, која је иначе рекордер по производњи овог воћа, признаје да проблема има колико хоћете, али је највећи мањак радне снаге.

– За разлику од прошле сезоне, када смо и могли да нађемо бераче, ове године окренуо сам стотине бројева. Звао сам људе из Лебана, Бојника, Сурдулице... Ипак, шљиве нам осташе необране, имамо их тренутно три вагона, од којих смо један вагон од десет тона сместили у каце и наменили за ракију. Пошто никако не можемо да нађемо раднике, у шљивику смо већ данима мој отац који има 80 година, супруга, син и ја. И тако је сваки дан – прича Милен. Додаје да су његови шљивици пуни плодова, а необрани.

– Овдашњи људи или неће да раде за дневницу која стаје око 4.000 динара, или су стари, немоћни за тај тежак посао, или одлазе у иностранство. Уз то, млади нам се запошљавају у фабрикама по Прокупљу, тако да произвођачи шљива заиста имају проблем. А баш ове године је родила фантастично, гајимо је на два-три хектара. Берба најквалитетније сорте „стенлеј” трајаће још око недељу дана – открива Ракићевић.

Произвођачи наглашавају да ретко пласирају воће на територији Србије због ниских откупних цена. Завршена је берба чачанске лепотице, а берачи би сада, да их има, имали пуне руке посла, јер је на ред дошла сорта „стенлеј”. Да би солидно живели, узгајивачи кажу да је потребно да откупна цена шљиве буде између 70 и 80 динара, али је она ове године ипак веома ниска.

– Тренутно је баш ниска, 13 динара по килограму, а берачи траже да им платимо 10 динара по убраном килограму. То значи да мени као произвођачу остају три динара. Шта ја да радим с тим новцем – пита Милен. Тржиште је ионако нестабилно, а пошто откупна цена целе сезоне варира остаје питање да ли ће успети да прода шљиву, јер нема ни откупљивача.

– Велика је вероватноћа да ће нам род пропасти. Већ сада плодови труну, што због влаге, што због тога што нема ко да их бере. Прошле године продавaли смо килограм шљиве по откупној цени од 45 динара, а ове по 15, па ви видите како ствари стоје. У мом крају има 20 сушара и 10 хладњача и оне такође кубуре са радном снагом – наводи Ракићевић.

На територији Блаца засађено је око 2,5 милиона стабала шљива, годишње се убере око 5.000 вагона, по чему је блачка општина водећи произвођач овог воћа. Поред Топличког, лидери у производњи шљиве су и Мачвански, Колубарски и Шумадијски округ.

У Србији се гаји на око 74.000 хектара, са просечном производњом од 550.000 тона. Трећа смо земља у свету по производњи, а по извозу суве шљиве пета, са око 5.500 тона на годишњем нивоу. Процењује се да у Србији има 42 милиона стабала овог воћа. Са њиховим повећањем, увећава се и извоз шљиве. Прошле године извоз (углавном сушене), из Србије у Руску Федерацију, Словенију, Француску вредео је 15,4 милиона евра.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beograđanin
Stenlijevka najgora šljiva. Vodena i i preslatka džrm od nje nikakav. Ništa bez madžarki kojih gotovo više i nema.
Vlado
Ne razumem čudjenje, pa ko će da ide da bere šljive??? Zar nije vreme da se ljudi zaposle normalno, a voće da se bere mašinski kao svuda u svetu? Zar stvarno mislimo da će narednih godina biti drugačije?
Барбатовац н/м
Пеците ракију. Ако не умете, научите. Ако немате лампеке, бурад, купите, тражите повољне пољопривредне кредите од државе. Скупите се вас десет, па унајмите једног доброг технолога, да вам диктира како да скупите шљиву, како да је припремите, како да је печете, све корак по корак. Региструјте задругу и продајте ракију. А за убудуће садите шљиву тако да може машински да се обере.
Niko bitan
E, vi iz Barbatovca mislite, ako ste na moru... Može i pekmez da se kuva, a ja već 20 godina kupujem smrznute knedle od žene koja ih pravi od svog voća i svog krompira. U početku je bilo samo od šljiva a sad ima deset vrsta. Ne treba ni tehnolog ni kazan ni kace.
MarkoBgd
Koliko ja shvatam, hladnjačari i posrednici koče celu poljoprivredu u Srbiji. Dok se ti paraziti zasite, krajni kupci dobiju paprene cene kao u EU a stvarni proizvodjaci ostanu kratkih rukava, i Ko je profitirao? Štetočine
Šta EU može da učini za tebe?
Šljiva u piljari pored mene od 100 do 150 dinara. Poskupelo gorivo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.