Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šljivu nema ko da bere, a rod fantastičan

Trenutna otkupna cena sorte „stenlej” je niska, 13 dinara, a berači traže 10 dinara po ubranom kilogramu
(Фото: Н. Ракићевић)

Sezonski berači šljiva u Srbiji dnevno u proseku mogu da zarade oko 4.000 dinara, što je prosečno za hiljadu dinara više nego 2021. Ipak, ova godina je specifična, otkrivaju poljoprivrednici, jer najprepoznatljivije voće u Srbiji nema ko da bere. Milen Rakićević, proizvođač šljive iz sela Dolje Grgure, u opštini Blace, koja je inače rekorder po proizvodnji ovog voća, priznaje da problema ima koliko hoćete, ali je najveći manjak radne snage.

– Za razliku od prošle sezone, kada smo i mogli da nađemo berače, ove godine okrenuo sam stotine brojeva. Zvao sam ljude iz Lebana, Bojnika, Surdulice... Ipak, šljive nam ostaše neobrane, imamo ih trenutno tri vagona, od kojih smo jedan vagon od deset tona smestili u kace i namenili za rakiju. Pošto nikako ne možemo da nađemo radnike, u šljiviku smo već danima moj otac koji ima 80 godina, supruga, sin i ja. I tako je svaki dan – priča Milen. Dodaje da su njegovi šljivici puni plodova, a neobrani.

– Ovdašnji ljudi ili neće da rade za dnevnicu koja staje oko 4.000 dinara, ili su stari, nemoćni za taj težak posao, ili odlaze u inostranstvo. Uz to, mladi nam se zapošljavaju u fabrikama po Prokuplju, tako da proizvođači šljiva zaista imaju problem. A baš ove godine je rodila fantastično, gajimo je na dva-tri hektara. Berba najkvalitetnije sorte „stenlej” trajaće još oko nedelju dana – otkriva Rakićević.

Proizvođači naglašavaju da retko plasiraju voće na teritoriji Srbije zbog niskih otkupnih cena. Završena je berba čačanske lepotice, a berači bi sada, da ih ima, imali pune ruke posla, jer je na red došla sorta „stenlej”. Da bi solidno živeli, uzgajivači kažu da je potrebno da otkupna cena šljive bude između 70 i 80 dinara, ali je ona ove godine ipak veoma niska.

– Trenutno je baš niska, 13 dinara po kilogramu, a berači traže da im platimo 10 dinara po ubranom kilogramu. To znači da meni kao proizvođaču ostaju tri dinara. Šta ja da radim s tim novcem – pita Milen. Tržište je ionako nestabilno, a pošto otkupna cena cele sezone varira ostaje pitanje da li će uspeti da proda šljivu, jer nema ni otkupljivača.

– Velika je verovatnoća da će nam rod propasti. Već sada plodovi trunu, što zbog vlage, što zbog toga što nema ko da ih bere. Prošle godine prodavali smo kilogram šljive po otkupnoj ceni od 45 dinara, a ove po 15, pa vi vidite kako stvari stoje. U mom kraju ima 20 sušara i 10 hladnjača i one takođe kubure sa radnom snagom – navodi Rakićević.

Na teritoriji Blaca zasađeno je oko 2,5 miliona stabala šljiva, godišnje se ubere oko 5.000 vagona, po čemu je blačka opština vodeći proizvođač ovog voća. Pored Topličkog, lideri u proizvodnji šljive su i Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug.

U Srbiji se gaji na oko 74.000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom od 550.000 tona. Treća smo zemlja u svetu po proizvodnji, a po izvozu suve šljive peta, sa oko 5.500 tona na godišnjem nivou. Procenjuje se da u Srbiji ima 42 miliona stabala ovog voća. Sa njihovim povećanjem, uvećava se i izvoz šljive. Prošle godine izvoz (uglavnom sušene), iz Srbije u Rusku Federaciju, Sloveniju, Francusku vredeo je 15,4 miliona evra.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beograđanin
Stenlijevka najgora šljiva. Vodena i i preslatka džrm od nje nikakav. Ništa bez madžarki kojih gotovo više i nema.
Vlado
Ne razumem čudjenje, pa ko će da ide da bere šljive??? Zar nije vreme da se ljudi zaposle normalno, a voće da se bere mašinski kao svuda u svetu? Zar stvarno mislimo da će narednih godina biti drugačije?
Барбатовац н/м
Пеците ракију. Ако не умете, научите. Ако немате лампеке, бурад, купите, тражите повољне пољопривредне кредите од државе. Скупите се вас десет, па унајмите једног доброг технолога, да вам диктира како да скупите шљиву, како да је припремите, како да је печете, све корак по корак. Региструјте задругу и продајте ракију. А за убудуће садите шљиву тако да може машински да се обере.
Niko bitan
E, vi iz Barbatovca mislite, ako ste na moru... Može i pekmez da se kuva, a ja već 20 godina kupujem smrznute knedle od žene koja ih pravi od svog voća i svog krompira. U početku je bilo samo od šljiva a sad ima deset vrsta. Ne treba ni tehnolog ni kazan ni kace.
MarkoBgd
Koliko ja shvatam, hladnjačari i posrednici koče celu poljoprivredu u Srbiji. Dok se ti paraziti zasite, krajni kupci dobiju paprene cene kao u EU a stvarni proizvodjaci ostanu kratkih rukava, i Ko je profitirao? Štetočine
Šta EU može da učini za tebe?
Šljiva u piljari pored mene od 100 do 150 dinara. Poskupelo gorivo?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.