Аустралија вапи за радницима

Специјално за „Политику”

Мелбурн – Аустралија покушава да нађе начин да се избори са све већим недостатком радне снаге који је, у великој мери, последица затварања граница у највећем јеку пандемије вируса корона, а што је директно утицало на смањење миграције, односно, „увоза” квалификоване радне снаге из иностранства, јер је познато да привреда Аустралије зависи од миграције.

Влада се суочава са све чешћим позивима да реши проблем кризе радне снаге у земљи. И док једни као део решења заговарају повећање постојећег ограничења квалификоване миграције на онај од пре избијања пандемије у Аустралији, како би се помогло многим индустријама које се боре против овог проблема, неки стручњаци такође се залажу за бољу обуку и образовање домаћег становништва које је у потрази за послом.

Како би се пронашла адекватна стратегија којом би се решио овај горући проблем, у Аустралији је прошле недеље одржана Национална недеља стручне спремности која је првенствено била усмерена на секторе којима је најпотребнија квалификована радна снага у наредних пет година, као и на пружање могућности обуке, образовања и преквалификације домаће радне снаге јер је, по речима премијера Ентонија Албанезеа, „миграција део решења, али то није једини део, обука и образовање Аустралијанаца је такође важно”.

Уследио је и дводневни Самит о тржишту рада у Аустралији, који је одржан у Канбери, а на којем су учествовали представници владе и опозиције, синдиката и великих привредних сектора. Једна од централних тема овог самита тицала се баш имиграционих програма, па је, између осталог, одлучено да се повећа прилив миграната, односно радника из иностранства са планираних 160.000 за ову годину на 195.000 што би додатно ублажило недостатак радне снаге у индустријама. Такође, премијер Албанезе је објавио договор с владама држава и територија о финансирању 180.000 бесплатних курсева на Тејфу, односно вишим стручним школама, како би се што више људи обучило за занимања од националног значаја.

Према последњим статистичким подацима, међу најтраженијим професијама са уједно највећим недостатком радника, су послови у секторима здравства, пружања услуга и образовања, грађевинарства, као што су инжењери грађевинарства и грађевински радници, медицинске сестре, радници у индустрији бриге о старим лицима, кувари, учитељи у сектору раног образовања деце, електричари, радници у сектору информационих технологија.

И док влада трага за проналажењем решења, Аустралијско удружење трговаца малопродаје је дошло на идеју да мањак радне снаге у овом сектору, који тренутно располаже са више од 40.000 слободних радних места, употпуни тако што би ангажовао тинејџере, односно децу од 13 година у својим пословима. У ту сврху они позивају владу да регулише јединствене прописе о минималној старосној доби за ступање у радни однос.

Наиме, Пол Захра, председник овог удружења, сматра да би идеалан модел био онај у којем би било дозвољено ученицима узраста од 13 до 15 година да раде, са разумним прописима на националном нивоу који не би ишли на штету времена потребног за учење, односно који не би негативно утицали на образовање младих особа.