Не дамо Шару и Брезовицу

На само 36 километара од Призрена, на самој Шар-планини, налази се варошица Штрпце, центар Сиринићке жупе, једна од највећих српских енклава на КиМ јужно од реке Ибар. У овој српској варошици настањено је око 13.000 душа.

Кад је јуна 1999. године с КиМ, пред налетом албанских терориста, протерано око 220.000 Срба и других неалбанаца, горштаци из овог планинског краја чврсто у одлучили да, по цену живота, остану на својим вековним огњиштима. Тражећи спас од разјарених албанских екстремиста и терориста, бројне српске породице из Призрена, Урошевца, Приштине и околних српских средина населиле су се на подручју ове општине.

Годинама су расељени Срби који су уточиште нашли у Штрпцу и на Брезовици били смештени у колективним центрима, махом у овдашњим хотелима на Брезовици. Међутим, захваљујући средствима Европске уније, УНХЦР-а и Канцеларије за повратак расељених, на подручју Штрпца и Брезовице до сада је саграђено 300 кућа, као и 132 стана, у којима су расељеници добили кров над главом, тако да су колективни центри укинути.

До пре неколико година српски живаљ у Сиринићкој жупи није се суочавао с већим инцидентима у организацији албанских екстремиста. Међутим, у последње време и Срби у овом крају постали су „трн у оку”, како албанским екстремистима, тако и приштинским властима, на челу с такозваним премијером Албином Куртијем, окорелим србомрсцем, „чедом” Адема Демаћија, који је више од пола живота провео у затвору због своје идеје о великој Албанији. Честа хапшења недужних људи, упади у овдашње општинске институције, претње да ће „окупирати” и заузети скијашки центар Брезовица, и те како стварају немир и неспокојство међу житељима српске националности у овој општини на прелепој Шар-планини.

Све ово и те како указује да албанске власти свим силама настоје да и овај крај јужно од Ибра „очисте” од српског живља. Међутим, становници Сиринићке жупе су чврсто одлучили да Шар-планину и Брезовицу неће оставити на милост и немилост албанским екстремистима. Истичу да се суочавају с честим упадима припадника такозване полиције Росу у овдашње институције, као и с претњама и застрашивањима, али додају да неће дозволити да их протерају са огњишта на којима су њихови преци вековима живели.

Србе у Сиринићкој жупи највише мучи то што је све већи број младих приморан да оде из родног краја јер не могу да се запосле након завршетка школовања на факултетима у Косовској Митровици, Лепосавићу и Лешку у северном делу КиМ. Руководство општине, у границама својих могућности, чини све да спречи одлазак младих, али без отварања неколико индустријских погона у самом Штрпцу, као и у неколико већих сеоских средина ове општине, проблем одласка младих не може да се реши.

Примера ради, у селу Готовуша, код Штрпца, у 280 домаћинстава живи више од 1.000 Срба. Међу њима је и око 100 ученика овдашње основне школе, као и десетине младих људи који немају никакву могућност да се запосле. Житељ овог села Станојко Петковић истиче проблем свог сина, који је завршио вишу економску школу, а његова супруга медицинску. Пошто су обоје без посла, Станојко страхује да ће син и снаха морати да оду, у потрази за бољим животом. А оваквих примера је много.

Зато би руководство Републике Србије требало да предузме одговарајуће мере да би се стало на пут одласку младих из великих српских енклава. Да би се њихов одлазак спречио, треба им обезбедити посао отварањем индустријских погона.

Срби из Сиринићке жупе надају се да ће руководство њихове државе учинити све да се заустави одлазак младих, како би на Шар-планини и Брезовици наставио да живи српски живаљ, који је ту вековима.

Мирослав Тодоровић,
Призрен/Београд