И лош имунитет изазива упалу синуса

Синуситис се дефинише као запаљење слузнице параназалних шупљина (шупљине испуњене ваздухом унутар костију лица и лобање). Повишена телесна температура, осећај тежине при сагињању у пределу синуса захваћеног упалом као и бол при додиру зидова предњих параназалних шупљина које су под упалом само су неки од симптома због којих се тражи помоћ лекара.

Др Биљана Кубура (Фото: лична архива)

Како истиче др Биљана Кубура, специјалиста оториноларингологије, накупљање секрета у синусу због опструкције синусног отвора је патофизиолошка основа синуситиса.

– Пацијенти се жале и на запушеност носа уз обилну гнојну секрецију. Секрет се слива низ задњи зид ждрела уз присутан кашаљ, хипоназални говор, главобољу. Често буду присутни неспецифични симптоми као што су раздражљивост, лош апетит, задах из носа и уста – појашњава др Кубура.

По савету Европског ринолошког удружења, акутни синуситис је упала параназалних шупљина која траје до 12 недеља са потпуним повлачењем свих тегоба, а ако тегобе трају дуже реч је о хроничном синуситису.

Најчешћи разлог застоја секрета у носу и параназалним шупљинама представља вирусна инфекција горњих респираторних путева, затим су разлози алергијски ринитис, антрохоанална полипоза, девијација носне преграде.

– Фактори спољне средине као што су пушење цигарета, индустријско загађење ваздуха, сув ваздух доводе до поремећаја вискозности секрета и до његовог задржавања што погодује развоју упалног процеса у синусним шупљинама. И лош имунитет може бити узрок запаљенског процеса.

Третман почетне упале синуса подразумева ограничену употребу одређених капи за нос (смањен оток слузнице, боља дренажа синуса), коришћења антихистаминика код алергијске реакције, примену изотоничних препарата слане воде која се ставља у носне шупљине, хидратацију. Ако се симптоми упале одрже или чак погоршају, после 10 дана од појаве првих знакова поремећаја функције синуса уз претходно коришћену терапију, пацијент се јавља лекару (оториноларингологу).

У циљу дијагностике разговарамо и са пацијентом који треба да објасни какве је симптоме имао и обављамо клинички преглед – наглашава др Кубура.

Клиничким прегледом лекар може да констатује бол код пацијента приликом додира зидова захваћених предњих параназалних шупљина. Тада се види и да ли је слузница носа отечена и црвена са присутним мутним, густим или гнојним секретом. Др Кубура каже да се често код пацијената са овим проблемом види сливање садржаја из такозваног средњег носног ходника, а орофарингоскопским прегледом и сливање секрета низ задњи зид ждрела.

– Уколико се сумња на развој компликација, онда је потребно урадити снимање на скенеру, компјутеризованој томографији (ЦТ) или на магнетној резонанци (НМР) носа и параназалних синуса. Скенер остаје као суверена дијагностичка метода за детекцију захваћености параназалних шупљина у случају да прописана терапија није дала никакво побољшање у клиничкој слици. Терапија може бити конзервативна и хируршка. Конзервативна терапија обухвата примену антибиотика, вазоконстрикторних капи, антихистаминика, интраназалну кортикостероидну терапију, примену сланих раствора за испирање, примену и аналгетика по потреби – истиче др Кубура.

Хируршка терапија је резервисана у случају постојања сумње на такозвану интракранијалну, интраорбиталну пропагацију упалног процеса, често „враћање” болести. Функционална ендоскопска хирургија синуса (ФЕСС) је минимално инвазивна хируршка техника, која се примењује ради успостављања нормалне вентилације и дренаже параназалних синуса.

– Ова метода се спроводи уколико пацијент има полипозу, рекурентни и хронични риносинуситис, риногене главобоље, одређене цисте на синусима, отежано дише на нос, има губитак чула мириса, девијације,  проблеме са Еустахијевом тубом, проблематично хркање… Иако није увек лако спречити настанак акутног синуситиса као што је немогуће спречити сваку прехладу или бактеријску инфекцију, могуће је одређеним исправним поступцима смањити тежину, понављање упала, спречити развој хроничног синуситиса. Важно је примерено лечење алергијске болести која је уз астму најчешћи узрок појаве хроничне упале синуситиса због стално присутног запаљенског процеса – сматра др Кубура.

Да би се проблем спречио, веома је важно правилно лечење прехладе, грипа и сваке друге болести дисајних путева. Битно је и хируршко збрињавање блокаде носа изазване девијацијом носне преграде. Пацијентима се саветује избегавање боравка у задимљеним просторијама.

Треба користити апарате-овлаживаче ваздуха који доносе олакшано дисање, поготово у становима са централним грејањем. Уз то, правилна исхрана и одржавање доброг имунитета уз узимање одговарајућих суплемената, и те како има велики утицај и на превенцију упале синуса.