Стаклена башта у „Јевремовцу” прославља 130. рођендан

За тачно седам дана, у Ботаничкој башти „Јевремовац” обележиће се 130 година од када је формиран јединствен стакленик на овим просторима. Ботаничка башта, Биолошки факултет, Завод за заштиту споменика културе града Београда и Архив града Београда овај догађај прославиће 13. септембра отварањем изложбе „130 година велике стаклене баште у Ботаничкој башти Јевремовац”. Поставка је резултат дугогодишњег истраживања историјата баште и данас најлепшег и јединог препознатљивог београдског стакленика.

Гордана Субаков Симић

– Велика стаклена башта била је поклон породице Обреновић. Израђена је у Дрездену и у деловима донета 1892. године, а затим склопљена на садашњем месту. У време када је грађена била је једна од најмодернијих, али и најлепших башта, прави одраз и моде и науке и лепоте. Оваквих стаклених башта у овом делу Европе остало је јако мало, тако да овај стакленик представља и нашу културну баштину и одраз тог времена. Поводом 130 година постојања стаклене баште отворићемо изложбу где ћемо на десетак паноа приказати ретроспективу и баште и стакленика – рекла је проф. др Гордана Субаков Симић, управница Ботаничке баште „Јевремовац” и редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду.

На поставци ће моћи да се види и како су изгледали други стакленици у тo време, затим планови за реновирање нашег стакленика, али и преписке некадашњих управника. Посебно је занимљива заоставштина једног од најзначајнијих управника Недељка Кошанина.

– Период када је он био управник у „Јевремовцу”, од 1918. до 1934. године, сматра се златним добом. Он је 1922. године наручио још један стакленик у овом стилу. Било је предвиђено да у овом садашњем стакленику буду биљке са наших простора, а у том другом биљке из целог света и да они буду повезани на средини. Не зна се зашто ова наруџбина није реализована, али план постоји и ми смо га нашли у сефу Архива и може се рећи да је ово ексклузива ове изложбе – истиче Субаков Симић.

Данас се у оквиру Ботаничке баште налази више oд 2.000 домаћих и страних биљних врста, а само у стакленику око 1.100. У последњих годину и по дана набављено је око 300 нових врста. Међу биљкама које се истичу својом лепотом и необичношћу су орхидеје, затим месождерке, али и агава која је процветала први пут после 70 година.

– Успели смо да од ове агаве одгојимо око 600 „беба агава” што ће моћи да виде и посетиоци изложбе. Осим ове изложбе, са Природњачким музејом 8. септембра у стакленику отварамо поставку посвећену гмизавцима и водоземцима. И ми у нашој башти имамо и гмизавце и водоземце. Већ неколико година „Јевремовац” је дом за две шумске корњаче и безопасног смука који обожава ружичњак. Осим тога, у плану је да за двадесетак дана поставимо и бисту Јеврема Обреновића, човека на чијем имању је и основана ова ботаничка башта, и да му се бар на тај начин одужимо. Биста би требало да се нађе на месту где формирамо воћњак аутохтоних врста – рекла је Субаков Симић.

Бранка ВасиљевићОтмено викторијанско-сецесијско здање

Биолошки факултет и Завод за заштиту споменика културе града Београда почетком фебруара ове године потписали су протокол о међусобној сарадњи. Први корак сарадње је обнова надгробног споменика кнезу Аксентију Миладиновићу у селу Чибутковица у Лазаревцу, а потом и ова изложба.

– Сарадња наше две институције допринеће заштити националне баштине, заједничкој организацији и реализацији пројеката и програма из области заштите непокретног културног наслеђа. Изложба „130 година велике стаклене баште у Ботаничкој башти Јевремовац” наставак је сарадње и најбољи начин да се она представи широј публици – рекла је тада Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Према речима историчарке уметности Ксеније Ћирић, вишег конзерватора у Заводу и једног од аутора поставке, већ приликом првих припрема за изложбу водило се рачуна о значају историјских личности које су на свој начин допринеле изградњи баште и њеног најзначајнијег објекта – стакленика.

– Акценат је стављен на естетику стакленика као нежног и отменог викторијанско-сецесијског здања, као и на биљни фонд који се у њему чува – рекла је она тада.

Изграђена на имању Јеврема Обреновића

Ботаничка башта „Јевремовац” основана је 1889. године и то после великих поплава 1888. и 1889. које су у знатној мери уништиле биљни фонд старе Ботаничке баште на крају Дунавске улице, основане на иницијативу Јосифа Панчића. Башта је подигнута на површини која је припадала имању Јеврема Обреновића и то указом краља Милана Обреновића. Налази се у ужем градском језгру, на простору од око пет хектара и поред отворених површина обухвата стаклену башту, чија је реконструкција завршена пре осам година, и просторије Института за ботанику – управну зграду, ледару, хербар, библиотеку, слушаоницу и лабораторије.