Васпитавање секиром

ТУ, ПОРЕД НАС
Врање – Свакодневно Н. М. (8), ученик другог разреда основне школе, и његов две године млађи брат М. М. (6) из села Лукова код Врања, због злостављања оца Д. М. (36), живе на ивици живота и смрти. Њима, како за наш лист каже Дејан Костић, председник УО хуманитарне организације „Животна помоћ”, отац, најчешће пијан, стави главу, прво Н. М. а затим и М. М., на пањ за цепање дрва и секиром удара поред дечије главе да би их васпитао и натерао да га слушају!?

Ово сазнање о насиљу у породици у селу Лукову код Врања је до те мере узнемирило и огорчило житеље врањског краја, посебно након незапамћеног злочина када је Бобан Митић, овчар из Ратаја, код Врања, 16. марата ове године из пиштоља у селу Кршевица убио супругу Сузану, (25), сина Лазара (4), ћерку Анђелу (2), ташту Сунчицу Ристић (44), тешко ранио ћерку Кристину (6) и покушао да убије таста Благоја Ристића (57), али га је из непосредне близине промашио, а затим се дао у бекство и за њим је расписана међународна потерница.

– Једном ми је тата, ударајући секиром поред моје главе, одрао кожу и исекао косу, а једном раскрварио уво – прича осмогодишњи Н. М. и додаје да му је много жао када отац секиром удара поред главе млађег брата М. М. који после дуго не може да се смири.

– Иначе – наставља причу Н. М. – кад отац не може да нађе секиру, јер је најчешће сакријемо, он нас удара, као боксер, песницама у главу. Ја због тога не могу добро да памтим, јер ме боли глава.

Сеоска учитељица каже да је више пута, након што се Н. М. пожалио да га глава боли јер га је отац тукао, на дечаковој глави видела више повећих чворуга, а било је и крвавих подлива. И поред тога што се плашила реакције оца дечака, покушала је да интервенише и обавести меродавне, али без успеха.

Ко зна шта би се догодило с дечацима да их не штите мештани, а почесто, кад види и кад може, и бака С. М. (68), као и стриц Н. М. (32) кад је у селу.

– Штитимо децу колико можемо али се и плашимо да се не „окрене и на нас”. Кад попије бесан је и ко сме да му се супротстави – каже старица.

У полуалкохолисаном стању Д. М. каже да су сви против њега, али да он зна шта ће и како ће. А, деца су његова брига и други не треба да се мешају. Одбијајући било какав други разговор о злостављању он је рекао да ће све да закључа да му нико не гура нос у његов посао.

Иначе, како кажу мештани Лукова, црни дани за дечаке почели су када их је мајка због малтретирања супруга, пре неколико година, напустила. Љут и киван због тога Д. М. сав свој бес искаљује на недужним дечацима за које мештани Лукова, бака и стриц, а и сеоска учитељица, кажу да су добри и послушни. Међутим, сви они су изненађени да после више њихових пријава о насиљу у породици изостаје реакција надлежних. Поводом овог случаја и поред упорног настојања, због сезоне годишњих одмора и одсутности, до надлежног „за овај рејон и ресор” у врањском Центру за социјални рад нисмо успели да дођемо.

Дејан Костић, председник УО „Животна помоћ”, истиче да ће учинити све да се дечаци заштите и да ће у том правцу предузети одговарајуће мере. Дечаци врло често гладују и по више сати јер им отац не донесе и не остави ништа за јело. Често се, током лета и јесени хране пољопривредним производима које нађу око куће или добију од баке или мештана. Ипак, сасвим је извесно да су многи спремни да помогну дечацима како би најзад осетили детињство и почели да одрастају као њихови вршњаци.