Русија преузела Јужну Осетију

Специјално за „Политику”
Москва, 10. августа – Из Цхинвалија и околних села истиснута је грузијска војска, али пуцњава није престала. Иако Михаил Сакашвили стално говори о повлачењу и прекиду рата, на Јужну Осетију се са грузијске територије готово непрекидно пуца. Грузија је саопштила да су руске трупе ушле у Цхинвали, главни град Јужне Осетије, као и да су руски авиони напали циљеве у Тбилисију, али да нема жртава и повређених.

Међутим, министарство иностраних послова Грузије предало је данас по подне руској амбасади у Тбилисију ноту у којој потврђује да су њене војне снаге од данас прекинуле све акције у Јужној Осетији, преноси агенција Интерфакс. У саопштењу грузијског министарства иностраних послова наводи се „да су све грузијске војне снаге повучене из зоне конфликта”.

Цхинвали је, такорећи, сравњен са земљом и делује као да у њему нема живе душе, али по подрумима се крије још много слабих, беспомоћних и рањених. Без воде, струје и хране, они чекају могућност да буду евакуисани у Северну Осетију, али једини пут према граници под сталном је снајперском ватром.

Сакашвили је понудио коридор за спасавање рањеника, али он води у Грузију, што је за жртве апсолутно неприхватљиво. У међувремену је стигла вест да је договор ипак постигнут, као и да је колона са педесет тешко рањених кренула према Северној Осетији. По подрумима Цхинвалија и даље се налази двестотинак тешко рањених људи. Погинулих је више од 2.000, што чини око 3,5 процената укупног становништва непризнате републике. Земљу је напустило више од 30.000 становника, што је нешто мање од 50 одсто.

Руска војска има око 200 рањених и најмање 15 погинулих. Рањен је и генерал Круљов, главнокомандујући 58. армије која је јуче стигла у Цхинвали да помогне миротворцима, а међу рањенима има и новинара. Специјални представник Дмитрија Медведева послат је хитно у Јужну Осетију да прикупи доказе о етничком чишћењу и геноциду који ће бити упућени међународном суду у Хагу.

(/slika2)Медведев је назвао дејства Грузије у отцепљеној аутономној области Јужној Осетији – геноцидом. „Форме у којој су се одвијале акције грузијске стране, не могу се назвати другачије осим геноцидом, јер су добиле масовни карактер, биле су усмерени против одређених људи – цивилног становништва, мировњака који су испуњавали своју функцију одржавања мира у том региону”, рекао је Медведев на сусрету са председником Истражног комитета Главног тужилаштва Александром Бастрикином и додао да према информацијама, које добијају, „били су извршени најтежи злочини: људе су убијали, палили, газили тенковима и клали”.

Поред правог, води се и информативни рат. Вести које стижу са кризних подручја најчешће су противуречне. Грузија тврди да Русија бомбардује грузијска насељена места. Русија то категорично демантује, прецизирајући да уништава само она места са којих се пуца на Јужну Осетију, а то су висоравни око града са којих лете запаљиве ракете „град” које су јужноосетијску престоницу претвориле у спаљену земљу.

Данас је генерал-пуковник Анатолиј Ноговицин, представник руског Генералштаба, на конференцији за новинаре у Москви рекао да руска војска контролише кризну територију, као и да се грузијски тенкови повлаче, док Грузија тврди да никаквог повлачења нема, али да Русија употребљава флоту против грузијске војске. Ноговицин је то категорички демантовао.
„Русија не користи флоту против Грузије. Борбена примена флоте према грузијским снагама и техници није употребљавана”, рекао је Ноговицин.

Он је истакао да је грузијска војска веома добро наоружана најсавременијом ратном опремом коју је добила од НАТО, а њени војници прошли су специјалну обуку, спремајући се, наводно, за учешће у миротворачким мисијама. У наоружавању грузијске војске учествовале САД, Турска, Бугарска, Чешка, Украјина и Израел.

Пред упад у Јужну Осетију, грузијска војска била је 12 пута бројнија од руских мировњака и зато је руска страна била принуђена да пошаље појачање. Русија ће, истакао је представник руског Генералштаба, упутити у Јужну Осетију толико снага и средстава колико ситуација буде захтевала.

Ситуација се додатно искомпликовала одлуком Абхазије да отвори други фронт и са своје територије истисне грузијску војску која се ту незаконито налази од 1996. године.
Оружане снаге Абхазије већ су кренуле према зони безбедности на реци Ингури, која раздваја републику од централне Грузије, а од јутрос су настављени напади из ваздуха и са земље на грузијске снаге у Кодорском кланцу, чији горњи делови представљају једино подручје које у Абхазији контролише Тбилиси.

Председник Јужне Осетије Кокојти изјављује да је међу онима који су напали Цхинвали било много страних најамника – из балтичких земаља, Украјине, као и оних са „карактеристичним азијским очима”, а међу погинулима су нађена и тела „афричког изгледа”.

Савет безбедности засад није у стању да донесе никакву одлуку у вези са сукобима у Јужној Осетији и Абхазији. Своју беспомоћност први пут увиђа и Запад.

„Руси су први пут од распада СССР-а предузели одлучне војне акције и изменили ситуацију”, каже Џорџ Фридман, извршни директор центра „Страфорд” који се специјализовао за геополитичке анализе. „Они су то урадили једнострано и све земље које су тако дуго тражиле уточиште на Западу да би уплашиле Русију, данас ће морати добро да размисле о томе што се заправо догодило.”

-----------------------------------------------------------

Москва не пристаје на преговоре

На позив Михаила Сакашвилија у Тбилиси долази група представника ЕУ и САД да би помогли да се рат заустави. О преговорима са Русијом, међутим, не може бити речи – Москва одбија да разговара све док Грузија не повуче војску на линију из 1992. године као што је предвиђено Дагомилским споразумом и не потпише споразум о непримењивању силе према Јужној Осетији, изјавио је данас заменик министра иностраних послова Григориј Карасин на прес-конференцији у Москви.

-----------------------------------------------------------

Украјина прети руској флоти

Украјинско министарство иностраних послова саопштило је данас да задржава право да забрани враћање у Севастопољ руских бродова који буду учествовали у конфликту у Јужној Осетији, уз образложење да „не желе да буду увучени у конфликт”. Ову изјаву прокоментарисао је Григорије Карасин речима да су се руски бродови приближили територији Абхазије како се не би поновила ситуација са Јужном Осетијом, али да ће се вратити у базу на Криму и остати тамо све до 2017. као што предвиђа постојећи уговор са Украјином.

Љубинка Милинчић

-----------------------------------------------------------

Свет захтева примирје

Према извештајима агенција
Пекинг, Берлин, Беч, Лондон, Брисел, Париз - Амерички председник Џорџ Буш и француски председник Никола Саркози, који су јуче разговарали телефоном о ситуацији у Јужној Осетији, имају генерално исти став о том питању, саопштио је портпарол Беле куће Гордон Џондро.

Двојица председника пре свега су се сложила око три тачке: потребе постизања прекида ватре, повлачења војника и поштовања територијалног интегритета Грузије, преносе светске агенције и додају да оне представљају основ плана Француске за решење кризе у Јужној Осетији.

Шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер јуче се заложио за смирење конфликта у Закавказју и у контактима са својим колегама из Русије и Грузије затражио хитну обуставу ватре, саопштило је немачко министарство иностраних послова, наводећи да се Штајнмајер заложио за успостављање директних контаката између влада Русије и Грузије, у циљу проналажења политичког решења кризе.

Министар иностраних послова Аустрије Урсула Пласник затражила је јуче хитно примирје у Јужној Осетији и повлачење руских снага.

„Правац у којем се треба кретати је јасан - спречавање даље ескалације, поштовање територијалног интегритета Грузије у складу са резолуцијама УН и повратак на стање пре избијања ратних сукоба”, поручила је она у саопштењу. Јучерашња британска штампа, извештавајући о сукобима у Јужној Осетији, пише да Запад не треба да има симпатије према грузијском председнику Михаилу Сакашвилију, који је рат отпочео на дан почетка Олимпијских игара и описује га као пронатовског и антируског политичара, који се опасно прерачунао.

Министри спољних послова Европске уније одржаће у среду хитан састанак посвећен сукобима у отцепљеној грузијској покрајини Јужна Осетија, а влада Пољске је саопштила да би ЕУ могла да одигра улогу у стабилизацији ситуације у региону.

Шеф пољске дипломатије Радослав Шикорски рекао је да би ЕУ могла да пошаље своју мисију у регион уз напомену „да би ЕУ била мање контроверзан партнер и мировна снага од, рецимо, НАТО-а и ефикаснији од Уједињених нација”.

Ескалација насиља у Јужној Осетији, на самим вратима Европе, подсећа на сукобе који су у недавној прошлости потресали Балкан, оценио је јуче шеф француске дипломатије Бернар Кушнер уочи посете Грузији и Русији, у својству посредника.

С. Ст.

-----------------------------------------------------------

УНХЦР тражи хуманитарну помоћ за Јужну Осетију

Женева - Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) позвао је јуче међународну заједницу да пружи хуманитарну помоћ и обезбеди слободно кретање хиљадама цивила захваћених сукобом у отцепљеној грузијској покрајини Јужна Осетија. „Сукоб је проузроковао цивилне жртве, а још много њих је у опасности”, рекао је високи комесар УН за избеглице Антонио Гутијереш. „Основно је да хуманитарне организације успеју да допру до угрожених и расељених и да се онима који су заробљени у областима сукоба што пре омогући пролаз у безбеднија подручја”, додао је Гутијереш.

Више хиљада људи избегло је из Јужне Осетије у друге делове Грузије, а још више их је прешло у Северну Осетију и Русију, објавио је УНХЦР. Процена броја расељених на територији Грузије и саме Јужне Осетије креће се од 10.000 до 20.000, саопштио је портпарол УНХЦР Рон Редмонд. 
Танјуг