Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Форланд леве обале Дунава добиja посебну заштиту

Министарство заштите животне средине припремило је нацрт уредбе о проглашењу те мочваре где се мресте рибе, где обитава око 160 врста птица, где су свој дом нашле дивље свиње, јазавци, зечеви, шакали, гмизавци, водоземци... пределом изузетних одлика
Форланд леве обале Дунава добиja посебну заштиту
(Фото: Б. Васиљевић)

Форланд леве обале Дунава место је где се мресте рибе, где обитава око 160 врста птица, међу којима су угрожени орао белорепан, црна рода, патка њорка, где су свој дом нашле дивље свиње, јазавци, зечеви, шакали, гмизавци, водоземци... Ово је и простор који прима велике воде због чега је природна брана и штити Београд од поплаве. Значај ове локације већ одавно знају сви љубитељи природе, али и надлежне институције. Због тога је Министарство заштите животне средине припремило Нацрт уредбе о проглашењу „Форланда леве обале Дунава код Београдаˮ пределом изузетних одлика. Овај предлог је сада, како кажу у министарству, дат на даљу процедуру јавног увида, јавне расправе и прибављања мишљења надлежних министарстава, која ће након тога бити упућена Влади Републике Србије на усвајање.

– У складу са законским прописима, Завод за заштиту природе Србије израдио је Студију заштите „Форланд леве обале Дунава код Београдаˮ као стручну основу за израду предлога акта за проглашење заштићеног природног добра. На левој обали Дунава налазе се две простране плавне зоне Црвенка (Бељарица) и Кожара испресецане рукавцима (дунавцима) и бројним барама и мртвајама, које у оквиру предложеног подручја за заштиту обухватају површину од 1.858 хектара. Подручје је углавном прекривено шумском вегетацијом. Важно је истаћи да се ови простори налазе у оквиру међународно значајног подручја за птице (IBA – Important Bird Area), а представља и еколошки значајно подручје „Ушће Саве у Дунавˮ у оквиру еколошке мреже Републике Србије – кажу у Министарству за заштиту животне средине.

Град Београд, односно Секретаријат за заштиту животне средине покренуо је иницијативу за заштиту тог подручја још 2011. године и упутио га за Заводу за заштиту природе Србије, а они Министарству за заштиту животне средине. Али, имајући у виду да наведено подручје има и међународни значај, Министарство заштите животне средине је у поступку прибављања сагласности на акт о проглашењу ПИО „Форланд лева обала Дунава” вратило граду и Заводу за заштиту природе Студију заштите „Форланд леве обале Дунава код Београдаˮ на поновно преиспитивање и дораду. То је урађено уз напомену да ово подручје заслужује национални значај и да се у Студији промени категорија заштите из треће у прву категорију, односно да се на подручју Предела изузетних одлика утврде режими заштите првог, другог и трећег степена.

Нову, кориговану Студију заштите „Форланд леве обале Дунава код Београдаˮ Завод за заштиту природе Србије доставио је министарству на даљу реализацију, а они припремили Нацрт уредбе о проглашењу предела „Форланд леве обале Дунава код Београдаˮ. Сада се чека да се испоштује потребна процедура и да напокон овај део престонице добије своје место у еколошкој мапи града.

Место где је требало да никне теретна лука

Бељарица je још пре десетак година, због својстава и природних богатстава, требало да буде заштићено добро. Упркос томе, постојали су и реални планови да управо ту, узводно од Пупиновог моста, у делу Форланда леве обале Дунава, никне теретна лука чији би капацитет претовара био од три до пет милиона тона различитих врста терета. Од те идеје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је одустало због претходне студије оправданости и, веровали или не, на основу петиција еколошких друштава.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Апас
Одличан текст. Питање за надлежне институције, географе, и друге које се баве овом тематиком: Да ли је могуће да ми немамо нашу „стручнуˮ реч за такво подручје на нашем језику, него се користи страна? Нећу да је поновим, пара ми уши. Зашто је тако лоше да се каже, а већ је лепо и описно поменуто у тексту: плавна подручја/ мочваре, баре? Него се науштрб постојећих усваја страна реч која не значи ништа у нашем језику. Шта штитите кад му ни име не знате?
Milen
@Apas: Forland (foreland) je na srpskom najčešće "priobalje", a kod Hrvata doslovnije "predobalje" ili ređe ali bolje "predbrežje". Naša reč može da se potpuno smisleno koristi umesto strane, sa potpunim razumevanjem čitaoca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.