Мањак учитеља горући проблем у Аустрији и Немачкој

БЕЧ – У Аустрији се поново распламсала расправа о озбиљном мањку просветних радника, након што две мале провинцјске школе нису могле редовно да отворе врата на почетку нове школске године јер им недостају наставници.

Проблем, међутим, не погађа само Аустрију, већ и многе друге земље Европске уније. Веома је слично и у суседној Немачкој, где озбиљна несташица стручне радне снаге снажно погађа и образовни систем.

Затварање две школе у Аустрији погодило је укупно 27 основаца у покрајини Форарлберг, и децу су морале да приме друге школе о чему су њихови родитељи обавештени још крајем прошле школске године.

Опозициона либерална партија Неос затражила је свеобухватне реформе и позвала министра просвете, конзервативца Мартина Плашека да се „напокон пробуди” и предузме нешто против мањка учитеља, пренео је портал ЕУРАКТИВ.

Представници те партије рекли су на конференцији за новинаре да посао наставника мора да постане атрактивнији, као и да се системом подстицаја и шанси за напредовање у каријери отвори боља перспектива за учитеље који су посвећени свом послу.

Власти Форарлберга изразиле су наду да ће две школе моћи да буду отворене за две до три године.

Барбара Шеби Финк из владајуће конзервативне Аустријске народне партије (ОеВП) рекла је да је ове године запослено више наставника него прошле године, што је, према њеној оцени, доказ да посебне мере, као што су стамбене субвенције за учитеље који долазе из других покрајина, дају резултате, јавља Бета.

Ипак, недостатак наставног кадра је проблем који оптерећује и многе друге чланице ЕУ.

У Немачкој је тако ове године у образовању остало непопуњено 30.000 до 40.000 радних места. Председник Немачког удружења наставника Ханс Петер Мајдингер рекао је за јавну телевизију ЗДФ да је то „најгора школска година у последњих 50 година”.

А искуство, додао је Мајдингер, показује да је то само најава онога што се спрема током школске године.

„Онда ће се осетити и испадања због болести или трудноћа. Надамо се да пандемија неће поново бити тако страшна, али она није нестала. а не знамо ни колико ће још избеглица доћи у Немачку”, рекао је Мајдингер, пренео је ЗДФ.

Он је оценио да је нове кадрове за школски систем требало врбовати још пре десет година, али да се то онда „преспавало”.

Друга „огромна грешка”ббило је, према оцени Мајдингера, што су у време пада наталитета 90-их година у Немачкој масовно укидана студијска места за будуће просветаре, што се „никада није смело догодити”.

Мајдингер је додао да су допринели и екстерни фактори, а то су масовни мигрантски талас који је од 2015. у Немачку довео бројне мигрантске породице са децом, којима су се сада придружиле и избеглице из Украјине.

Према подацима просветних власти, у Немачкој су се крајем августа ове године школовала 163.253 ђака из Украјине.

Синдикат образовања и науке упозорава и да многи наставници не уживају заслужено поштовање. Као пример синдикат наводи покрајину Баден-Виртемберг где је уочи летњих одмора отпуштено и у незапосленот отерано између 8.000 и 9.000 наставника, који су пред сам почетак нове школске године поново запослени.

И Мајдингер сматра да су један од узрока проблема услови за рад, пошто, како је рекао, немачки наставници у односу на друге земље држе велики број часова, обављају и административне послове, а шансе да напредују су веома мале.

Указујући да држава мора да има одређену резерву просветног кадра па и да тај вишак запослих, Мајдингер је оценио да то може да се регулише флексибилним смањивањем, или повећавањем броја ученика у разредима.