У Србији око 10.000 миграната, недовољни смештајни капацитети, уплићу се криминалци

Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је данас, да је по подацима тог центра од почетка године више од 70.000 миграната ушло у Србију и да је тренутно у земљи њих око 10.000.

Ђуровић је рекао агенцији Бета да је међу њима највише људи и Авганистана, Сирије, Пакистана, из северне Африке и са Блиског истока.

Навео је да је њих око 4.500 у државном смештају, односно прихватним центрима, а да су остали у приватном смештају и на отвореном, највише уз северну границу Србије.

„Те бројке показују да је број долазака буквално удвостручен у односу на исти период прошле године”, рекао је он.

Казао је да мигранти улазе у Србију из правца Северне Македоније, Косова и Бугарске и да махом иду ка граници са Мађарском.

Додао је да се, по подацима са терена, смањио број покушаја људи да уђу у Хрватску и да они углавном иду ка БиХ и ка мађарској граници.

„На терену видимо једну компликовану ситуацију, значајно тешку, имамо окршаје кријумчарских кланова, велики број људи је на отвореном, а имамо и „пушбекове”, (враћање људе) посебно из Мађарске у Србију”, казао је он.

Рекао је да су представници тог центра „приметили и хронични недостатак смештаја у капацитетима Комесаријата за избеглице и миграције”.

Навео је као примере Адашевце, Сомбор и Суботицу.

Казао је да мигрантима недостају и основни услови за живот, социјална и здравствена подршка, као и адекванта нега, те подсетио да међу њима има и малолетника без пратње.

Рекао је да такву ситуацију, уз кријумчаре људи, покушавају да искористе и локалне екстремне групе на стварању сопствене политичке агенде.

Према његовим речима, та ситуација, која би могла да буде увод у хуманитарну кризу на северним границама, мора стално да се прати и поправља.

Подсетио је да је недавно дошло до промена на челу Комесаријата за избеглице и миграције, те навео да од нове комесарке очекује да види какве ће мере предузети на терену и да ли ће да „поправи ситуацију”.

Сматра да би она требало да повећа смештајне капацитете, да буде проактивнија, да помогне локалним самоуправама на терену.