Кинески опроштај од Горбачова

Вест о смрти последњег совјетског вође Михаила Горбачова привукла је велику пажњу јавности на друштвеним мрежама у Народној Републици Кини. Поруке у вези са Горбачовом су прочитане 770 милиона пута на „Веибо” и другим интернет медијима, уз преко 80.000 дискусија.

Кинески државни медији су релативно дискретно извештавали о Горбачовљевој смрти, подстакнути изјавом Министарства спољних послова у којој је одата почаст осмом по реду совјетском лидеру и похваљен његов допринос побољшању односа између Пекинга и Москве.

У Кини је Горбачов добро упамћен пошто је окончао тридесетогодишње затегнуте односе између две велике државе. Кина и Совјетски Савез били су у жестокој свађи око идеологије и геополитике од педесетих година, када је Москва распоредила милион војника дуж заједничке границе. У Пекингу су лидери сматрали СССР већом претњом Кини од Сједињених Америчких Држава.

Горбачов је настојао да нормализује односе и смањи тензије. Пекинг је топло прихватио Горбачовљеву иницијативу, која је кулминирала његовом историјском посетом Кини 1989, усред трагичног студентског протестног покрета на пекиншком тргу Тјенанмен.

Но, кинески посматрачи су исказали помешана осећања о „лику и делу” Горбачова, кога сматрају контроверзним политичарем. Док западни политичари и медији хвале његову историјску улогу у приближавању СССР Западу и окончању „хладног” рата, аналитичари у НР Кини га сматрају трагичном фигуром која је непринципијелно угађала САД и њиховим савезницима, починиоцем великих грешака у процени међународне ситуације и изазивачу хаоса у економском поретку властите земље. Све је то подсетник другим државама да остану опрезне у вези са било каквим покушајима „мирне еволуције” како је види Запад, порука је тих аналитичара.

Неки кинески посматрачи су рекли да је Горбачов био наиван и незрео. Слепо обожавање западног система довело је да СССР изгуби независност, а руски народ је испаштао усред политичке нестабилности и огромних економских тешкоћа. „Политика која је спровођена била је катастрофална за земљу”, један пекиншки експерт је рекао под условом да остане анониман за „Глобал тајмс”, лист из састава главног гласила Комунистичке партије Кине (КПК) „Женмин жибао” („Народне новине”).

Даље се наводи како је делимична демократизација совјетског друштва под Горбачовом довела до пораста националистичких и антируских осећања у већини од 15 совјетских република. Совјетски Савез се распао запањујућом брзином у другој половини 1991.

„Горбачова је Запад преварио. У критичном тренутку није успео да спасе ни СССР ни Комунистичку партију Совјетског Савеза”, изјавио је за „Глобал тајмс” Ванг Ивеј, директор Института за међународне односе цењеног пекиншког Универзитета Ренмин. По Вангу, и основни узрок руске војне операције у Украјини може се пратити до Горбачовљеве политике, „посебно када је направио бескрупулозне компромисе око поновног уједињења Немачке, њеног односа са Европом и САД, што је довело до данашње трагедије”.

Такву политику Горбачова у НР Кини сматрају главним упозорењем и лекцијом у управљању властитом државом. Отуда се КПК придржава сопственог социјалистичког пута са кинеским карактеристикама, истичући политичку зрелост и трезвеност, наводе домаћи стручњаци.

Према неким сведочењима у Пекингу, осамдесетих је постојала сагласност између комунистичких партија Кине и Совјетског Савеза да је стари систем пропао и да су потребни нови лидери за спровођење реформе. Наводно, бивши премијер Ђао Цијанг је желео да позајми Горбачовљеву идеју о проширењу изборног процеса унутар партије.

Но, потоња догађања у Совјетском Савезу под Горбачовом била су руководству КПК позив на буђење. Поврх тога, говори се да је архитекта кинеских реформи и тадашњи врховни вођа Денг Сјаопинг био шокиран студентским демонстрацијама на Тјенанмену, које су, према неким извештајима, делимично биле подстакнуте Горбачовљевом посетом.

Од тада је руководство КПК уложило много труда у разумевање узрока пада режима у СССР. Одговор, да буде избегнут неуспех у совјетском стилу, био је у јачању партијског апарата, поштовању марксистичко-лењинистичких принципа и отпору западној идеологији.

„Још 1980-их, Денг Сјаопинг је веровао да је господин Горбачов погрешно разумео перестројку”, рекао је Виктор Гао, Денгов бивши преводилац, а сада професор на универзитету града Суђу и потпредседник Центра за Кину и глобализацију. „Горбачов је промовисао политичку реформу испред економске реформе; Кина је под Денгом спроводила економску реформу испред политичке реформе”.

Гао тврди како по Денговом мишљењу, то није био најпаметнији потез. „Денг је веровао да је Горбачов погрешно одредио приоритете и редослед акција. На крају, најважније је да ли можете људима донети хлеб и путер на сто”, навео је Гао.

Запад се дуго надао да ће човечанство видети и појаву „кинеског Горбачова”. Но када су га тако назвали приликом посете САД у јулу 1990, тадашњи градоначелник Шангаја, а потом одлучни премијер реформатор Ђу Ронгђи је оштро одговорио: „Ја сам кинески Ђу Ронгђи”.

Распад СССР је тежак подсетник у НР Кини. Руководиоци широм земље су 2013. позвани да гледају четвороделни документарни филм „у знак сећања на распад Комунистичке партије и Совјетског Савеза”. У серији су за колапс прве земље социјализма окривљени Горбачовљеви радикални кораци ка спровођењу демократских реформи у западном стилу и ублажавању стриктне контроле партије над идеологијом. Журба његовог наследника Бориса Јељцина да приватизује државна предузећа такође је наведена као важан фактор за колапс државе.

Према неким изворима, генерални секретар КПК и председник НР Кине Си Ђинпинг је 2013. изјавио да је главни узрок колапса СССР био губитак централне власти и одступање од социјалистичке идеологије. Си је наводно казао како верује да би 1980-их „прави човек спасао” КПСС.

Међу експертима постоји мишљење да предвођена Сијем од новембра 2012, КПК спроводи стратегију јачања водећег положаја партије њеним интегрисањем са државном администрацијом. Наводно, уместо да повуче КПК из јавне управе, Си жели да се она улије у потоњу, ефективно постајући језгро кинеске административне структуре ради остварења „кинеског сна”, „напретка, колективног труда, социјализма и националне славе”.

Активним мапирањем далекосежних економских реформи и задржавајући свеопшту надзорну улогу, КПК је изузетно повећала животни стандард свог народа и очувала јединство разнолике кинеске цивилизације. Штавише, успон НР Кине као велике силе води ка мултиполарности која постепено у међународној заједници враћа равнотежу коју је нехотице нарушила и Горбачовљева спољна политика.

Уредник и новинар