Србија одабрала освету

Од извештача „Журнала”
Праг – Србија је имала прилику да одлучује против кога ће играти. Ако победи Пољску, у осмини финала ће ићи на Италију. Ако изгу... Каква глупост. Србија уопште није имала право да одлучује, јер је она морала да победи тим који је слабији. Овај тим има јасне идеје и планове, а у њима не постоје калкулације.

Зато ће Орлови у недељу кренути на Азуре. На екипу која је учинила да прошле године, у квалификацијама за Олимпијске игре, Пионир занеми. Када је у финалу турнира убедљиво надиграла Србију и оставила је без пута у Токио.

С обзиром да се, након победе Хрвата над Украјинцима, знало да ће Италија бити четвртопласирана у Ц групи, Србија је одабрала шансу за освету. Тим са Чизме је дошао у мање-више истом саставу из Београда. Али Орлови нису иста екипа.

Никола Јокић је нанизао десет поена, одвео Србију до 22:11 и после осам минута отишао на клупу. Уследиле су овације српских навијача који су поново дошли у сјајном броју у О2 арену. Међутим, овога пута – и не треба се навикавати на то – аплаузи нису били упућени двоструком МВП НБА лиге. Већ играчу који га је мењао.

Никола Милутинов је први пут на овом Евробаскету, као што је и пажљиво и опрезно планирано, заиграо у мечу са Пољском. После вируса који га је спречио да допутује са екипом у Праг, сјајни центар се придружио тиму четири дана касније, полако се уводио у тренинге, да би коначно могао и да заигра.

Моментално је показао шта Србија добија. Као да је играо против деце. Већи, јачи, спретнији, скочнији... Милутинов је, као и његов имењак и друг из млађих репрезентативних категорија, нанизао својих десет поена за непуних девет минута на паркету, пре него што је изашао.

За све то време Орлови су, наравно, блистали и били неупоредиво конкретнији, смиренији... И Атрактивнији.

Василије Мицић је у првој четвртини поделио пет асистенција, тим у том периоду имао 83 одсто шута за два поена, 4-2 тројке... Ма, није ни за анализу.

Предност је, више него лако, ишла до плус 24 у 17. минуту (47:23). Наиграли су се сви, погађала велика већина... Проценти успешности у шуту из игре су били импресивни. Матеуш Понитка је убацио први кош – заправо је први пут шутнуо – тек у 19. минуту.

Да би показали да су само људи, изабраници Светислава Пешића су се мало опустили. А то се селектору није допало, па је већ у првој половини треће деонице позвао тајм-аут. Није му се свидело како игра његов тим и није му се допало што је Пољска пришла на само минус 13 (56:43).

Одговор је уследио. Јокић, сјајни Никола Калинић и растрчани Марко Гудурић направили су серију 9:0, послали поруку да се питање победника неће постављати уопште. И, већ тада смо могли да знамо да ће селектор Пешић после меча рећи да је приступ био изванредан. Јер стварно јесте. Да питамо Јагодића-Куриџу колико тело боли кад се на плус 22 бацио на терен?

Србија је први део шампионата одрадила беспрекорно. Али, сада следи најважнији део. Следи селидба у Берлин. Следи осмина финала против Италије.

Дворана: О2 арена. Гледалаца: 5.000. Судије: Конде (Шпанија), Баки (Турска), Калатрава (Шпанија).

Освојене лопте: Србија 10, Пољска 5. Изгубљене лопте: Србија 12, Пољска 15. Асистенције: Србија 27, Пољска 18.

СРБИЈА: Давидовац 10 (2 тројке), Гудурић 15 (1), Јагодић Куриџа 3, Јарамаз 6 (2), Јокић 19 (1), Калинић 11 (3), Лучић 4, Маринковић, Мицић 12 (2), Милутинов 16, Ристић.

ПОЉСКА: Балцеровски 6, Цел 5 (1), Џиева, Гарбас 2, Коленда 10, Михалак 17 (3), Олејнизак 4, Понитка 7 (1), Шенк, Слотер 3 (1), Соколовски 9 (2), Зисковски 6.