Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Турска на Балкану, митови и реалност

За мале балканске земље са великим амбицијама блиски односи са Турском чине се атрактивнијим од политичког чистилишта које их чека у Бриселу

Западни Балкан остаје чврсто позициониран у геополитичкој орбити Европске уније, али замор „вечите чекаонице” инспирише Туркије (Турску) да кроз подручја од заједничког интереса ојача економско и политичко присуство у региону за који га везују историја, култура и географија.

Много је приче о томе да Турска жели да обнови Османску империју на Балкану, чији је део. Показује се међутим да у темељу политике Анкаре према региону стоји пре свега прагматизам: економија и политички интерес, плус посредничке услуге које могу да помогну глобалном кредибилитету турске дипломатије.

Анкара још од 1999. чека да отвори приступне преговоре са ЕУ, а сада би да капиталише на растућем нестрпљењу које хвата и балканске државе чије перспективе интеграција не делују много светлије. Анкара највише пажње посвећује економској сарадњи. Турска влада подржава фирме које инвестирају на Балкану јер су званичници у Анкари свесни да убрзани економски раст обезбеђује перспективе дугорочне стабилности.

Потписани су трговински споразуми са сваком од држава региона, а резултат је стални успон међусобне сарадње који је сада, истина, успорен економским проблемима Турске и инфлацијом изнад 73 процента.

Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу недавно је обишао регион и имао сусрете са лидерима Србије, БиХ, Северне Македоније, Хрватске и Косова, али свесна лимита, Турска нема аспирацију да се увуче у средиште политичких конфликата који су поприште борбе за интересе Запада, Русије и Кине.

Анкару посебно брине политичка нестабилност Босне и Херцеговине. Током рата 1990-их у Турској је константно коришћен термин „српски касапини” који се односио на војску генерала Ратка Младића или на парамилитарне српске „Шкорпионе”. Турске владе не допуштају да се забораве ужаси рата који је однео 100.000 живота и два милиона људи послао у избеглиштво. Председник Реџеп Тајип Ердоган истиче специјалне односе са Бошњацима још од времена када му је, тврди се, покојни Алија Изетбеговић на самртној постељи оставио Босну у завештање.

БиХ је несумњиво најизазовнији циљ турског дипломатског ангажмана. Садашње тензије између Бошњака, Срба и Хрвата имају свој ехо у Анкари. Док Република Српска блокира државне институције, а њен лидер Милорад Додик се означава као највећа претња суверенитету и територијалном интегритету БиХ, Анкара је забринута за деликатни еквилибријум Дејтонског споразума и могућност да Русија преко РС додатно инспирише сепаратизам.

Турска Додикове потезе описује  као „погрешне и опасне” и страхује да би криза могла озбиљно да уздрма БиХ и да се прелије регионом. Ердоган је после сусрета са Александром Вучићем у Истанбулу прошле године најавио активирање трилатерале Анкара–Београд–Сарајево. Како не крије амбицију посредовања око БиХ какву је исказао недавно око рата у Украјини, Ердоган је уприличио сусрет са Додиком показујући да може да буде прихватљив политички партнер. Да ли на сигнал из Москве или не, тек Додик поздравља турски ангажман.

„Судбина БиХ зависи од дијалога локалних политичара, уз подршку Ердогана. Без тога, ничије мишљење неће водити добром исходу за Босну и Херцеговину”, каже Додик и Ердогану узвраћа комплиментом да је он – уз председнике Русије и Кине – „велики државник” који разуме ситуацију на Балкану.

Дијалог је својеврсна порука Западу да двојица нису изолована. Ердогану је, зарад јачања дипломатског кредибилитета Турске, посебно важно да покаже да може да разговара и са босанским Србима. Као што је сусретом са хрватским председником Зораном Милановићем показао да је приправан и на разговор о статусу босанских Хрвата.

Ердоган има честе сусрете и са председником Србије који, без обзира на спољашњу блискост са Додиком, зазире да би лидер босанских Срба могао да га увуче у нежељени конфликт са Западом.

Анкара је тако последњих година почела да гради блиску сарадњу са Србијом, а у Београду процењују да је стабилна Турска кључна за балкански регион. Билатералне везе нису ограничене само на политику или економију, већ имају и војну димензију откако су две земље 2019. потписале оквирни споразум. Анкара је од 1995. учествовала у операцијама НАТО на Балкану и обезбедила војнике који су ангажовани у међународним снагама на Косову и у БиХ.

Трговинска размена са Србијом је износила око две милијарде долара 2021, а до краја ове године би требало више него да се удвостручи. Турске инвестиције у Србији су са милион долара пре једне деценије достигле 300 милиона. Важност коју Турска придаје пре свега Србији и БиХ рефлектује се кроз капитални пројекат у региону: ауто-пут Београд–Сарајево.

Између Београда и Анкаре има још нерешених проблема. Србија је слала оружје Јерменији током рата у Карабаху 2020, признала је Јерусалим као главни град Израела, потписала одбрамбени споразум са Кипром – што су потези супротни турским интересима. С друге стране, турско признање косовске независности и агитовање да га друге државе признају ствара нелагоду у Београду.

Али, Турска по Србији и даље отвара фабрике и инвестира у разне пројекте. Београд је узвратио дозволом да турски радници, запослени на разним грађевинским пројектима по Србији, могу да путују само са биометријским личним картама, без пасоша. Турској полицији је 2019. чак дозвољено да оперише на територији Србије, истина без наоружања.

Развоју сарадње посредно је допринела Путинова инвазија Украјине. Србија је под притиском да се придружи западним санкцијама Русији, што није лако јер стопроцентно зависи од руског гаса па је веома заинтересована да обезбеди гас из Азербејџана, преко Турске. Вучић је још јуна 2018. присуствовао инаугурацији „Трансанадолијског гасовода”.

Ердоган је почетком године посетио Албанију, са којом је 2021. потписан споразум о унапређењу билатералних односа до степена стратешког партнерства.

Турска је у јуну покренула балкански сервис своје државне телевизије ТРТ са циљем да шири „глас Турске” по региону. Платформа, сем вести, емитује разне политичке, друштвене, културне и економске садржаје. По Босни, на Косову и у Северној Македонији Турска је фокусирана и на обнову џамија и медреса и на јачање културних веза.

Таква експанзија брине Европску унију која, сем растућих утицаја Русије и Кине, препознаје Турску као ривала. Француски председник Емануел Макрон је још 2018. упозоравао да се „Балкан окреће према Турској и Русији”. Спора експанзија ЕУ према региону несумњиво је отворила врата Турској, док државе западног Балкана – препознајући дужину пута ка ЕУ – траже алтернативе.

За мале балканске земље са великим амбицијама блиски односи са Турском чине се атрактивнијим од политичког чистилишта које их чека у Бриселу.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Догодине у Константинопољу!
piši kao što govoriš
Čudio sam se da mediji u Bosni pišu Erdoan namesto Erdogan. Onda sam shvatio da Bošnjaci pišu po Vukovoj: piši kako govoriš, govori kako pišeš. Turci stvarno izgovaraju Erdoan a NE Erdogan! Može se naći i u Wikipediji: Recep Tayyip Erdoğan [ɾɛˈd͡ʒɛp taˈjip ɛɾdoˈan]
Vojo
Ključna je završna rečenica koja objašnjava razlog suradnje sa Turskom: "Za male balkanske zemlje sa velikim ambicijama bliski odnosi sa Turskom čine se atraktivnijim od političkog čistilišta koje ih čeka u Briselu."
1804
Вративши се управо из Турске, без претеривања, сваким минутом сам био захвалнији Карађорђу и Обреновићу што су нас ослободили оног расула. Турска споља пројектује слику некакве ,,силе" и тобоже фактора, а унутра се буквално распада. Најгора земља у којој сам боравио. Ништа паметно од њих не можемо да добијемо као што за 500 година нисмо ни добили, само штету. Нама је место у ЕУ да станемо уз Мађарску, Пољску, Румунију и остале земље сличних погледа и цивилизацијских вредности!
Makarije
Turska ima potencijal samo zato sto nije u demografskoj katastrofi kao ostatak Evrope. Da je neka ekonomska sila..pa bas i nije. Inflacija im divlja i godisnja je oko 60 odsto. Turska spoljna politika je nepouzdana bas zato sto oni sami zavise od puno spoljnih faktora. Domace pameti, u odnosu na broj stanovnika ca 80 miliona, u Turskoj je srazmerno malo. Oni ne prave nista od fundamentalnih proizvoda. Ni procesore, ni raketne ili mlazne motore, ni domace lekove ili postrojenja procesne tehnike.
Dan Dusan Milicevic
Bio sam ove godine u Ankari i Istambulu.Dugo sam misli da je Turska zlo ali sam promijenio misljenje. Sve je uredjeno , organizovano i napredno. Slabo koja zena nosi hidjab. Turska je Evropa , definitivno. A imaju know how u gradjevinarstvu , proizvodnji aviona i auta .
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.